20. avgust. 2009.

U cilju priprema za istorijski program „Apollo", Amerikanci su tada u roku od samo godinu dana, od 10. avgusta 1966. do 1. avgusta 1967., lansirali pet letilica iz programa „Lunar Orbiter", čiji je cilj bio detaljno fotografisanje i mapiranje Mesečeve površine. Tom prilikom je snimljeno 99% površine, sa rezolucijom od 60 metara, pa i bolje. Prve tri letilice iz ove uspešne porodice su bile zadužene da snime 20 lokacija koje su tada ulazile u uži izbor za buduća sletanja ljudi na Mesec, dok je „Lunar Orbiter 4" slikao dalju stranu Meseca, a „Lunar Orbiter 5" isprobavao kamere srednje (20 m) i visoke (2 m) rezolucije na 36 prethodno odabranih naučnih lokacija.

Kopernikus_1

Ovu sliku, koju je 1966. godine američki magazin „LIFE" proglasio „slikom stoleća", napravio je drugolansirani orbiter. Naravno, ovo nije originalna slika, već slika dobijena savremenim softverskim i hardverskim procesuiranjem iste. Na taj način su znatno skinute brojne linije i trake nastale usled nesavršenosti brodskog skenirajućeg hardvera. Na slici se vidi Kopernikov krater u trenutku kada je orbiter bio na visini od samo 45 km i na oko 210 km od središta fotografije.

Interesantan je ovaj kosi rakurs gledanja na ovoj slici, jer se vidi da su skorašnji udarni krateri mnogo svetliji od onih starijih iste veličine. To potvrđuje da je važnost kosih fotografija u proučavanju starosti kratera jednako bitna kao i multispektralna analiza izbačenog materijala iz samih kratera. Koga interesuje veća verzija ove slike (900 K JPG) može da pogleda ovde. Takođe, može da se downloaduje full resolution slika [505 MB TIFF] ovde.

Kopernikus_2

Više detalja možete da vidite na uvećanom delu ove slike. image. Uvećana slika [2.2 MB JPG].

Kopernikus_3

Ovo je slika (frejm) 162 srednje rezolucije koju je napravio „Lunar Orbiter 2". Ovo je pogled ka severu u pravcu poznatog Kopernikovog kratera, i načinjen je kamerom otvora od 8''. Veću rezoluciju [571 MB tiff] možeš videti ovde.

Ovaj krater, vidljiv lako i sa Zemlje uz pomoć najobičnijeg dvogleda, nalazi se na istočnim obalama Mora oluja (Mare Procellarum). Prečnik mu je oko 93 km, a dubina nepuna 4 km. Zato što nije ispunjen lavom, procenjeno je da je relativno mlad, starosti oko 800 miliona godina. Tri centralna uzvišenja od olivina koja se vide i na slici visoka su oko 1.200 metara. Radijalni zraci se protežu 800 km u daljinu i prekrivaju zrake kratera Aristarchusa i Keplera, ali nisu tako jasno vidljivi kao što je to slučaj kod kratera Tycho.

Kopernikus_4

Gornja slika prikazuje mesto i uglove širokougaone i uskougaone kamere visoke rezolucije koje su napravile ovaj fantastičan snimak Kopernikovog kratera. Koga interesuje, ovde je veća slika.

Tehničko popravljanje i poboljšavanje starih Nasinih fotografija deo je Lunar Orbiter Image Recovery Projecta (LOIRP) koji sprovodi NASA Ames Research Center u Kaliforniji. Sredstva i podršku ovom projektu daju NASA Exploration Systems Mission Directorate, NASA Innovative Partnerships Program, NASA Lunar Science Institute, NASA Ames Research Center, Odyssey Moon LLC, SkyCorp Inc., i SpaceRef Interactive Inc.

Kopernikus_5

Tehnoarheologija: Samo deo traka sa podacima koje su pre 40 godina prikupili „Lunar Orbiteri".

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži