Tamne površine na Mesecu, danas poznate kao mesečeva mora (maria), kroz istoriju su različiti narodi tumačili na simboličan, mitološki ili praktičan način, u skladu sa svojim kulturnim i posmatračkim tradicijama.

Stari Grci i Rimljani

Grci su smatrali da su tamne oblasti na Mesecu mora i okeani, pa je to shvatanje zadržano i u rimskoj tradiciji. Otuda potiču nazivi kao što su Mare Imbrium (More kiša) ili Mare Tranquillitatis (More tišine), iako se kasnije pokazalo da se ne radi o vodi, već o bazaltnim ravnicama.

Kina

U kineskoj tradiciji, tamne površine na Mesecu povezivane su sa likom zeca koji pravi eliksir besmrtnosti. Oblik tamnih polja tumačen je kao silueta zeca, što je i danas snažan motiv u kineskoj kulturi i prazniku sredine jeseni.

Indija

U indijskoj mitologiji, tamne mrlje na Mesecu često se povezuju sa pričom o bogu Čandri, koji nosi znakove kletve ili kazne. U nekim tumačenjima, na Mesecu se vidi lik antilope ili zeca.

Maje i narodi Srednje Amerike

Kod Maja i nekih drugih mezoameričkih kultura, tamne površine su tumačene kao zeca ili jaguara na Mesecu, a Mesec je bio važan za kalendarske i ritualne svrhe.

Stara Evropa

U evropskom folkloru srednjeg veka često se govorilo o „čoveku na Mesecu“. Tamne oblasti su viđene kao konture ljudske figure, ponekad povezane sa biblijskom pričom o čoveku kažnjenom da zauvek nosi teret na Mesecu.

Australijski Aboridžini

U mitologijama pojedinih aboridžinskih naroda, tamne površine predstavljale su ljudske ili životinjske likove, često povezane sa pričama o smrti, ponovnom rađanju i ciklusu prirode.

Savremeno naučno tumačenje

Danas znamo da su tamne površine na Mesecu ogromne ravnice od očvrsnute lave, nastale pre 3–4 milijarde godina usled snažnih vulkanskih aktivnosti. One su manje reflektivne od svetlih visoravni, pa se sa Zemlje vide tamnije.

Ova raznovrsna tumačenja lepo ilustruju kako su ljudi, pre nego što je nauka dala odgovor, u oblicima na Mesecu prepoznavali sopstvene mitove, strahove i simbole.