Nedavno otkriće trans-neptunskog objekta, označenog kao 2017 OF201, predstavlja značajan korak u razumevanju spoljnih granica našeg Sunčevog sistema. Ovaj objekat, sa svojom izuzetno prostranom orbitom i potencijalnom veličinom patuljaste planete, nagoveštava da bi region izvan Neptuna mogao biti mnogo naseljeniji nego što se ranije pretpostavljalo. Otkriće je objavljeno od strane tima astronoma i potvrđeno od strane Centra za male planete Međunarodne astronomske unije 21. maja 2025. godine, što otvara nova pitanja o formiranju i evoluciji našeg planetarnog sistema.
Kada sam došao na lokalni vidikovac pored grada, brdo Kalhrojt, tamo je već bila stacionirana gomila ljudi koji su došli iz istog razloga kao i ja. ... Milan Miloradović
Sinoć je bilo pomračenje Meseca. Iako je izgledalo da se neće videti, neki oblaci su se počeli pre početka pomračenja prebacivati sa zapada i ugrožavali pogled na Mesec. Ipak moglo se posmatrati. Zato sam se odvezao na parking Akvaparka Petroland sa kojeg se lepo vidi istočni horizont sa pogledom prema Novom Sadu.
Juče smo se organizovali i okupili na putu ka Simićevom salašu. Nas 80-tak (različitih starosnih dobi, od predškolske dece do penzionera) posmatralo je pomračenje Meseca, Saturn, dvojni sistem Alkor-Mizar, .....
Prema astronomima, vodeni svetovi su jedan od najčešćih tipova planeta u našem Sunčevom sistemu. Međutim, novi rad koji su vodili Jie Li i njegove kolege sa Univerziteta u Mičigenu sugeriše da bi mogao postojati alternativni tip planete koji odgovara podacima o gustini, ali je sastavljen od potpuno drugačijeg materijala - čađi.
Jako je prijatno slušati Dejana Stojkovića kada priča o nauci. U AM imamo nekoliko njegovih članaka, a pravili smo i video razgovore u kojima je i on učestvovao. Međutim, ispostavilo se da je sve to suviše malo da bi smo upoznali ovog naučnika pa se razgovor s njim jednostavno nametnuo. Ali, molim vas, neka vas ne zavara to što govori Dejan u ovom intervjuu. Slušajući ga pomislite da je to što je on postigao jednostavno i da je eto samo imao sreće, a da je Sabina*, koju u ovom intervjuu pominjemo, pametna i vredna, samo eto nije imala sreće. Pa nije baš tako. Dejan Stojković nije postigao visoka zvanja i stekao brojna priznanja u nauci zato što je imao sreće, nego zato što je to svojim radom zaslužio i osvojio sve to.
Večeras nas očekuje zanimljiva potpuna pomrčina Mjeseca. Početak pomrčine, ulazak Mjeseca u Zemljinu polusjenku, potom i sjenku, započinje dok je još Mjesec ispod horizonta za opažače iz naših krajeva. Obzirom je događanje blizu horizonta, u večernjim satima možemo očekivati pojavu zatamnjeni, zagasito-crveni Mjesečev disk.
Jako je prijatno slušati Dejana Stojkovića kada priča o nauci. U AM imamo nekoliko njegovih članaka, a pravili smo i video razgovore u kojima je i on učestvovao. Međutim, ispostavilo se da je sve to suviše malo da bi smo upoznali ovog naučnika pa se razgovor s njim jednostavno nametnuo. Ali, molim vas, neka vas ne zavara to što govori Dejan u ovom intervjuu. Slušajući ga pomislite da je to što je on postigao jednostavno i da je eto samo imao sreće, a da je Sabina*, koju u ovom intervjuu pominjemo, pametna i vredna, samo eto nije imala sreće. Pa nije baš tako. Dejan Stojković nije postigao visoka zvanja i stekao brojna priznanja u nauci zato što je imao sreće, nego zato što je to svojim radom zaslužio i osvojio sve to.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
