"Astronomija, za mene je, ljubav. Vremenom je ta ljubav postala posao, ali ja mislim da i dalje taj posao tretiram kao ljubav. Ako se neko od vas bude bavio astronomijom videće da ta dva, nekada moraju da idu zajedno. Ali u suštini, kao uvek u životu nađete zadovoljstvo u svemu tome što radite, tako, da ja astronomiju i dalje radim sa zadovoljstvom. Ja se bavim istraživanjem galaksija i načinom na koji su one živele, rasle i umrle, od rođenja, od nekih 13 milijardi godina u prošlosti do danas. Znači istražujemo na koji način su prve galaksije nastale i razvijale se u svemiru. Galaksije su skupovi zvezda, i onda kada istražujete galaksije morate da znate i gde su zvezde nastale. Moj zadatak, nije da direktno proučavam zvezdu po zvezdu, pošto ih ima puno u galaksiji. Moj zadatak je da proučavam galaksije, kao velike sisteme i da proučavam pravilnost ili nepravilnosti u njihovoj evoluciji, njihovom životu."
Osetljivost teleskopa, ili koliko detalja može da uoči, direktno je povezana sa površinom ogledala koja sakuplja svetlost a koju šalju promatrani objekti. 'Webbovo' primarno ogledalo je široko 6,5 metara (21 stopa i 4 inča); ovako veliko ogledalo nikada ranije nije lansirano u kosmos.
Da se ja nešto pitam, sve bih Nasine pare dao na proučavanje asteroida! Ima ih koliko 'oćeš, bezbroj veličina i oblika, neverovatnih osobina i hemijsko-minerološkog sastava i što je najvažmije – tu su na dohvat ruke. Zato mi je ova priča bila interesantna: tokom 80-ih, nekoliko kosmičkih agencija je predlagalo lansiranje sondi koje bi izučavale komete i asteroide, koristeći obnovljeno zanimanje za ta mala tela izazvano tadašnjom posetom Halejeve komete.
"Deca imaju ogromnu dozu radoznalosti, žele da znaju svet oko nas, šta je to i kako to funkcioniše, pa i sva dešavanja koja se odvijaju na nebu. Astronomija je, kao nauka, zgodna, iz razloga što povezuje sve nauke, ne samo fiziku, već i biologiju, hemiju, kao i planetarne nauke. Ko se “upeca” na astronomiju, praktično se ”upeca” na sve nauke. Sve to je, zapravo, jedna velika draž. Naravno, ovakva okupljanja su najbolja šansa, po mom mišljenju, za mlade ljude da kroče u svet astronomije. Svi učesnici Mesijeovog maratona rado prenose svoja iskustva novim licima."
"Postoji jedna stvar u koju verujem u vezi sa svemirom - svemir pokušava da me ubije. Svemir neće da sredi mene lično. Pokušava da ubije i vas, i sve ostale. Razmislite o tome.
"Budite entuzijasti, gledajte nebo, pokušajte da razumete pokrete i dešavanja iznad vas. Ako vidite nešto što ne razumete, pokušajte da razumete, nađite odgovor u biblioteci, na internetu. Ako nađete nova pitanja, ne bojte se, pokušajte da objasnite ta pitanja i ako vidite ograničenja, pokušajte da budete bolji i pametniji. Učite! Moram reći da su matematika i fizika predivne nauke, ključ za razumevanje prirode i zvezda je u matematici i fizici."
Ovo nema direktne veze sa astronomijom, ali je interesantno. Sem toga, sve ipak ima neke veze sa astronomijom, pa i jezici. Jednog dana, tako se mnogi nadaju, treba ćemo da razgovaramo sa nekim vanzemaljcima, pa nije loše već sada sagledati s kojim problemima u komunikaciji ćemo se sresti.
Jeste li znali da je lakše naučiti latinski nego hrvatski? I da je lakše naučiti svahili nego polljski?
Povodom 60 godina od prvog čovekovog leta u svemir.
Čovekovo osvajanje Svemira je počelo kada su Grčki filozofi počeli da broje zvezde, kada je Arhimed rekao: „Dajte mi tačku oslonca pa ću pomeriti celu Zemlju“, kada je Galilej video Jupiterove satelite, pege na Suncu i kratere na Mesecu, kada je Njutnu pala jabuka na glavu… Ali pravo osvajanje, kaže se počinje kada se stupi nogom u neki prostor. Ljudskom rodu se to dogodilo, 4. oktobra 1957. Tada je SSSR lansirao Sputnjik 1, prvi veštački satelit oko Zemlje.
Postoji knjiga „Neka velika otkrića i pronalasci koji su promenili istoriju čovečanstva II“. Znate li kakva je ta knjiga? Za vas nju je prostudirao prof. dr Miroslav Filipović, Western Sydney University. Evo šta profesor o toj knjizi kaže:
WEBBOVA OGLEDALA
Da se ja nešto pitam, sve bih Nasine pare dao na proučavanje asteroida! Ima ih koliko 'oćeš, bezbroj veličina i oblika, neverovatnih osobina i hemijsko-minerološkog sastava i što je najvažmije – tu su na dohvat ruke. Zato mi je ova priča bila interesantna: tokom 80-ih, nekoliko kosmičkih agencija je predlagalo lansiranje sondi koje bi izučavale komete i asteroide, koristeći obnovljeno zanimanje za ta mala tela izazvano tadašnjom posetom Halejeve komete.
