Kako prenosi TASS (ruska novinska agencija), Ruska državna svemirska korporacija Roskosmos pregovara sa Kinom i drugim međunarodnim partnerima o stvaranju zajedničke baze na Mesecu, rekao je direktor Roskosmosa Dmitrij Rogozin na svom kanalu Telegram.
- Kineska svemirska agencija CNSA je objavila neverovatan video snimak gde možemo videti ulazak sonde Tianwen 1 u orbitu oko Marsa. 10-tog februara 2021 godine, sonda je uspešno izvršila paljenje motora za ulazak u orbitu i na snimku čak možemo videti vibracije koje su izazvali motori sonde! Tianwen 1 misija je prvi pokušaj Kine da pošalje misiju na Mars i u planu je ispuštanje sletača i rover na njegovu površinu tokom maja 2021 godine. Nadamo se da će ova misija biti uspešna i dugovečna!
Kineska sonda 'Tianwen 1' ušla je u orbitu oko Marsa 10. februara 2021. Tako je Kina postala šesta zemlja čija je letilica ušla u orbitu oko Crvene planete – zanimljivo, manje od jednog dana nakon što su Ujedinjeni Emirati to isto uradili sa sondom 'Al Amal'. Ulazak u orbitu se dogodio nakon 202 dana leta, dok se Mars nalazio na udaljenosti od 192 miliona kilometara od Zemlje. Trenutno se u orbiti oko Marsa nalaze sonde: 'MarsOdyssey' (NASA), MRO (NASA), MAVEN (NASA), 'Mars Express' (ESA), 'ExoMarsTGO' (ESA / Rusija), 'Mangalyaan' (Indija), 'Al Amal' (UAE) i 'Tianwen 1' (Kina). Ovim sondama treba dodati dve Nasine misije koje su još uvek aktivne na površini Marsa: 'InSight' i 'Curiosity'.
Pre 35 godina, otprilike u ovo vreme, u orbitu oko Zemlje postavljena je svemirska stanica Mir. Bio je to istorijski događaj ne samo u razvoju astronautike, već u razvoju čitavog čovečanstva, jedan od markirnih događaja na putu ka zvezdama.
Top 20 countries with the most SATELLITEs (1957-2020)| Fixed
U redu, radi se o veštačkim satelitima, a to su oni koje su napravili ljudi i poslali u orbitu oko Zemlje (ili drugog nebeskog tela, ali ovde govorimo o ovom prvom). Postoje, razume se, i prirodni sateliti, a to su svi oni drugi, tj. koje je stvorila priroda.
E sad, kako je rastavo broj veštačkih satelita po godinama i zemljama….
Pre mnogo vekova, drevni naučnici su pokušavali da savladaju alhemiju, odnosno tajanstvene procese pretvaranja olova u zlato. Vremenom je shvaćeno da su se alhemičari bavili “ćoravim poslom” (iako savremena hemija leži na mnogim otkrićima upravo tih alhemičara), ali savremeni naučnici su uspeli da reše tajnu jedne još neverovatnije transformacije: pretvaranja ugljenika, osnovnog sastojka života na planeti, u dijamante.
Upravo je potvrđeno postojanje najudaljenijeg objekta u Sunčevom sistemu. Dato mu je prikladno privremeno ime DalekoDaleko (eng. FarFarOut)
Šta su ti mediji – očas posla su u stanju da kreiraju vest prema potrebi. Vest je sama sebi cilj, a ne istina ili informacija. Tako je pre neku godinu za tzv. 'Dan zaljubljenih', glupost koji su isforsirali vlasnici lanaca robnih kuća, restorana i cvećara u Americi, objavljeno da je Nasin rover 'Curiosity' otkrio na Marsu – pazi sad ovo! – 'metalni cvet'! Džaba su naučnici demantovali – vest se otrgla i poput prerijskog požara prekrila planetu, tako da sam čak i ja na Novom Beogradu čuo za nju. O čenu se radi? Pročitaj pa ćeš videti...
Inženjeri u Laboratoriji za primenjenu fiziku Univerziteta Džons Hopkins rade na prototipu rakete koja bi jednog dana mogla da služi za svemirske letelice koje žele da napuste Sunčev sistem. Ubrzanje za međuzvezdani let bi dobile od gravitacione i toplotne energije Sunca. Sunce bi bila praćka koja bi izbacila raketu na dalek put.
Nakon nekoliko godina neuspelih pokušaja slanja putnika u kosmos, Iran je početkom 2013. uspeo da lansira majmuna preko subjektivne granice kosmosa od 100 km u suborbitnu trajektoriju. Mali putnik je poleteo na raketi 'Pishgam' (پیشگام, 'pionir' na Farsiju) i u svojoj kapsuli dostigao visinu od 120 km pre nego što se vratio na Zemlju, gde je stigao živ, zdrav i bučan.
