Tačno po predviđenom planu, posle 7 meseci leta, prva je u orbitu Marsa ušla letilica Nada (arb. Al-Amal) Ujedinjenih Arapskih Emirata u utorak 9.2.2021. Time su UAE postala peta nacija koja je uspela da pošalje svoju letilicu do Marsa. To je ujedno i prvi međuplanetarni let UAE. Dolazeći brzinom od 74.000 km/h motori su morali da rade 27 minuta da bi usporili letilicu toliko da je mogla da uđe u eliptičnu putanju oko Marsa.
KINA
Dan posle, 10.2.2021, u sredu, u orbitu Marsa ušla je i ambiciozna kineska letelcia Tiavein-1 (天问) opremljena brojni sofisticiranim instrumentima. Letilica se sastoji iz tri dela: orbitera, koji će ostati u orbiti Marsa i služiće kao relej za komunikaciju lendera sa Zemljom, lendera koji će se sleteti na Mars i rovera koji će izaći iz lendera i istraživati okolinu sletanja.
Postoje pouzdani dokazi da je većina materije u našem univerzumu tamna i da je ne može opisati Standardni model fizike čestica. Postojanja tamne materije je neupitno jer potiče iz astrofizičkih i kosmoloških posmatranja izvršenih u različitim razmerama i epohama našeg univerzumu. Na primer, pozadinsko mikrotalasno zračenje ili rotacije galaksije uključuje veoma različitu fiziku i periode u evoluciji našeg univerzuma, ali oboje zahteva da se oko 75% sadržaja materije univerzuma sastoji od hladne, nebarionskebarionske, tamne materije.
Nastavak razgovora sa prof. Gajićem: kome pripada astrobiologija, fizici ili biologiji, zašto su popularne teorije zavere, naslućuje li se kraj ljudske civilizacije...
Dragan Gajić,
redovan profesor na Departmanu za fiziku Prirodno matematičkog fakulteta u Nišu, astrofizičar, astrobiolog, predsednik AD "Alfa"...
Ideja kolonizacije Sunčevog sistema je stara. Ali tek od nedavno nešto se zaista i radi u tom pravcu. Američka kompanija SpaceX intenzivno radi na svom novom modelu svemirskog broda, Staršip o čemu redovno pišemo. Direktor SpaceXa, Ilon Mask jasno je rekao da smatra da je život na Zemlji ugrožen i da je iz bezbednosnih razloga treba formirati trajnu ljudsku koloniju na Marsu.
Zemljina površina se sastoji od džinovskih tektonski ploča koje su neprestano u pokretu. Brzina kojom se kreću ploče je ona brzina kojom rastu naši nokti. Na linijama dodira ploča, ploče guraju jednu drugu, podvlače se jedna pod drugu stvarajući nove planine i preobilikujući lice sveta. Ploče leže na usijanoj, rastopljenoj magmi.
Zašto se opredelio za fiziku, a ne recimo za glumu ili medicinu, zašto za astrofiziku, šta mu se dopada na Letenki, kako to da se astrobiologijom bave više fizičari nego biolozi, kuda ide naša civilizacija i naslućuje li se njen kraj, otkud tolike teorije zavara – o svemu tome govori profesor doktor Dragan Gajić sa niškog PMF.
Dragan Gajić,
redovan profesor na Departmanu za fiziku Prirodno matematičkog fakulteta u Nišu, astrofizičar, astrobiolog, predsednik AD "Alfa"...
Kada pogledamo u noćno nebo, šta vidimo? Zvezde, Mesec, po neku planetu ali najveći deo je potpuno mračan. Ako se zamislimo, ne bi trebalo da je tako. U našoj galaksiji ima oko 200 do 400 milijardi zvezda, a u vidljivom svemiru 200 milijardi galaksija. Zar ne bi trebalo da noćno nebo ne bude mračno.
Sunrise from other planets and moons (Our Solar System)
Kako izgleda izlazak Sunca posmatran sa planeta Sunčevog sistema. Pošto na gasnim planetama nema čvrstog tla sa kojeg bi se izlazak Sunca mogao posmatrati, autor ovog filma je u tim slučajevima koristio neki od satelita odnosne planete.
