Dvoje mladih inžinjera misle da je učenje inžinjerstva i uopšte pravljenja bilo čega najbolje ako se radi kroz umetnost, muziku, i priču. Šta vi mislite?
Na jednom od NASA-inih sajtova se u zadnjih pola mjeseca pojavilo čak devet novih kratkih članaka, sa slikama kojih nema nigdje drugdje. Ovo je prvi od njih.
Petar Grujić | Ako bi se pravio izbor monografi ja koje su obeležile razvoj naučne misli, pre svega one na zapadu, u prvih pet svakako bi ušle (po hronološkom redu): 1. Elementi (Στοιχια) Eukilda (c. 300 s.e.), 2. Almagest (Μαθηματική Σύνταξιϛ – ΗΜεγάλη Σύνταξιϛ) Ptolomeja (c. 90- c. 168) n.e. , 3. De Revolutionibus Orbium Coelestium Nikole Kopernika (1473 - 1543), 4. Principia Mathematica Philosophiae Naturalis Isaka Njutna (1642-1727) i 5. O poreklu vrsta Čarlsa Darvina (1809-1882).
Miloš Tasić je krajem prošle godine napravio „prvi film u virtuelnoj realnosti u Srbiji" nazvavši ga po starogrčkom rečju za san - Oneiro. U ovom sedmominutnom filmu, veštačka inteligencija pokušava da odgovori na pitanje - da li sanja?
Da živimo na Saturnu 8. septembra bismo imali lepu priliku da vidimo tranzit Zemlje preko Sunčevog diska. Umesto toga mi ćemo moći da gledam Saturn u opoziciji (prema Suncu) što znači da će ta planeta biti na najboljem mestu za posmatranje. Zapravo na tako velikim rastojanjima nije od presudne važnosti precizan datum i čas ulaska u opoziciju tako da sa posmatranjem već možete krenuti.
Jugoslovenska atomska bomba - da li je bilo formule i zašto nije?
Naš istoričar Ivan Drljača razgovara sa naučnim novinarem i fizičarem Slobodanom Bubnjevićem o tome kako je socijalistička Jugoslavija zamalo postala nuklearna sila. Ok, ne baš zamalo. Nije bilo nikakve šanse. Ali je priča o ambiciji fascinantna.
Kolaboracija Event Horizon Telescope (EHT) je uradila interferometrijsku detekciju svetlosti iz udaljenih galaksija na frekvenciji od oko 345 GHz, ili talasnoj dužini od 0,87 mm, što je posmatranje sa najvećom rezolucijom ikada postignutom sa površine Zemlje. Ovo će izoštriti slike supermasivnih crnih rupa i omogućiti snimanje više crnih rupa i njihovih okolnih regiona.
Već 23 godine, na pitomoj planini Fruška Gora u Srbiji, dešava se zanimljiv susret astronoma (amatera i profesionalaca). Radi se o astronomskom kampu Letenka (AKL). Glavni cilj, da ne kažem misija AKL je popularizacija nauke, prije svega astronomije.
U septembru, Pegaz postaje sve istaknutiji na jugoistočnom nebu, omogućavajući posmatračima zvezda da lociraju globularna zvezdana jata i obližnju dvostruku zvezdu, Alfa Jarac. Nastavite da pratite svemirske poglede na gusto zbijene, sferične kolekcije drevnih zvezda u vidljivom i rendgenskom svetlu.