Prošle nedelje helikopter 'Ingenuity' je dospeo čak i na naš 'Dnevnik', dok je rover 'Perseverance' mirovao, gledajući kako njegov mali 'sin' sa rotorima poskakuje. Ali mirovanje ne znači prazan hod. Tim 'Perseverancea' nastavlja da fino podešava najsloženiji rover ikad poslat na površinu Marsa. A sada je došao na red MOXIE instrument, namenjen za proizvodnju kiseonika iz Marsove atmosfere. MOXIE je 20. aprila, 60 sola misije 'Mars 2020', prvi put uspeo da stvori kiseonik u Marsovom krateru Jezero. Dva sata nakon aktiviranja, aparat je nakon jednog sata rada proizveo 5,4 grama kiseonika. Iako je aktivnost instrumenta bila neujednačena, maksimalna stopa proizvodnje iznosila je 6 grama kiseonika na sat. MOXIE je, poput veštačkog drveta, generisao kiseonik iz ugljen-dioksida kao 'oksigenatora' u romanu 'Marsovac' Andyja Weira. Mediji su odmah objavili vest kao da je prva misija s posadom tu pred vratima. No da li je MOXIE-jev kiseonik tako važan događaj? Pokušajmo da odgovorimo na ovo pitanje.
Ovo je važna i vredna fotografija, ne samo u naučnom, nego i u estetskom smislu. Na njoj vidimo jato galaksija Abell 2813, a između njih kosmičke crve. Obratite pažnju na njih oni su krunski dokaz Ajnštajnove teorije opšte relativnosti koja govori o uticaju gravitacije na svetlosne zrake.
Solarni fluks neposredno van Zemljine atmosfere naziva se ‘solarna konstanta’ i ima približnu vrednost od 1373 W/m2[1]. Refleksija, raspršivanje i apsorpcija svetlosti u atmosferi mogu da smanje tu vrednost za 15–80% pre nego što stignu do Zemljine površine. Raspršivanje i apsorpcija ne utiču podjednako na sve talasne dužine, pa dolazi do značajnih promena u spektralnoj distribuciji Sunčeve svtlosti kako svetlost prodire u atmosferu.
Nivo mora se podiže za 3,6 milimetra godišnje što je najviša stopa rasta u ovom veku. Do 2050. 800 miliona ljudi će ugroženo zbog povećanja nivoa mora.
Naša planeta umire. Ovakva kakvu poznajemo, u kakvoj smo se rodili i mi i hiljadu prethodnih generacija, polako, pred našim očima nestaje. Ona izumire. Smanjuje se broj živih vrsta, nestaju šume. Svakog minuta nestane šuma površine 40 fudbalskih igrališta.
Hablov kosmički teleskop je jedno od čuda koje je stvorio savremeni čovek. Mene je fascinirao kao sprava, uređaj, pogotovu nakon što sam čitao kako su još na Zemlji napravili kiks koji ih je skoro koštao godina i godina rada i miliona i miliona dolara. Naravno, pravo je čudo da ako ga usmeriš gde i kako valja, možeš da snimiš atmosferu na Plutonu ili nepoznati asteroid u Kajperovom pojasu, sledeću žrtvu 'New Horizonsa'. Ali šta je limit ovog teleskopa? Dokle može da dokuči u dubinu kosmosa?
Pre 10 godina časopis Astronomija je obeležio 50-tu godišnjicu leta prvog čoveka u svemr. 10 godina nakon te godišnjice u Puli je postavljena bista Jurija Gagarina, a tu se našao i naš časopis da se slika sa Gagarinom.
Nedavno smo pisali o ideji i razlozima bacanja atomske bombe na Mesec. Postoji i ideja Ilona Maska da se aktiviranjem atomske bomba na polu Marsa otopi polarna kapa i prevede u gasovito stanje da bi se dobila gostoljubivija atmosfera bogatija vodenom parom i ugljen dioksidom. Venera nije spominjana kao meta. Od bombardovanja Meseca srećom se odustalo, a nadamo se da će se odustati i od Marsa. Ali asteroidi su i dalje u razmatranju za atomski udar i to možda ima smisla.
Solarni fluks neposredno van Zemljine atmosfere naziva se ‘solarna konstanta’ i ima približnu vrednost od 1373 W/m2
Hablov kosmički teleskop je jedno od čuda koje je stvorio savremeni čovek. Mene je fascinirao kao sprava, uređaj, pogotovu nakon što sam čitao kako su još na Zemlji napravili kiks koji ih je skoro koštao godina i godina rada i miliona i miliona dolara. Naravno, pravo je čudo da ako ga usmeriš gde i kako valja, možeš da snimiš atmosferu na Plutonu ili nepoznati asteroid u Kajperovom pojasu, sledeću žrtvu 'New Horizonsa'. Ali šta je limit ovog teleskopa? Dokle može da dokuči u dubinu kosmosa?
