Pre 35 godina, otprilike u ovo vreme, u orbitu oko Zemlje postavljena je svemirska stanica Mir. Bio je to istorijski događaj ne samo u razvoju astronautike, već u razvoju čitavog čovečanstva, jedan od markirnih događaja na putu ka zvezdama.
Top 20 countries with the most SATELLITEs (1957-2020)| Fixed
U redu, radi se o veštačkim satelitima, a to su oni koje su napravili ljudi i poslali u orbitu oko Zemlje (ili drugog nebeskog tela, ali ovde govorimo o ovom prvom). Postoje, razume se, i prirodni sateliti, a to su svi oni drugi, tj. koje je stvorila priroda.
E sad, kako je rastavo broj veštačkih satelita po godinama i zemljama….
Pre mnogo vekova, drevni naučnici su pokušavali da savladaju alhemiju, odnosno tajanstvene procese pretvaranja olova u zlato. Vremenom je shvaćeno da su se alhemičari bavili “ćoravim poslom” (iako savremena hemija leži na mnogim otkrićima upravo tih alhemičara), ali savremeni naučnici su uspeli da reše tajnu jedne još neverovatnije transformacije: pretvaranja ugljenika, osnovnog sastojka života na planeti, u dijamante.
Upravo je potvrđeno postojanje najudaljenijeg objekta u Sunčevom sistemu. Dato mu je prikladno privremeno ime DalekoDaleko (eng. FarFarOut)
Šta su ti mediji – očas posla su u stanju da kreiraju vest prema potrebi. Vest je sama sebi cilj, a ne istina ili informacija. Tako je pre neku godinu za tzv. 'Dan zaljubljenih', glupost koji su isforsirali vlasnici lanaca robnih kuća, restorana i cvećara u Americi, objavljeno da je Nasin rover 'Curiosity' otkrio na Marsu – pazi sad ovo! – 'metalni cvet'! Džaba su naučnici demantovali – vest se otrgla i poput prerijskog požara prekrila planetu, tako da sam čak i ja na Novom Beogradu čuo za nju. O čenu se radi? Pročitaj pa ćeš videti...
Inženjeri u Laboratoriji za primenjenu fiziku Univerziteta Džons Hopkins rade na prototipu rakete koja bi jednog dana mogla da služi za svemirske letelice koje žele da napuste Sunčev sistem. Ubrzanje za međuzvezdani let bi dobile od gravitacione i toplotne energije Sunca. Sunce bi bila praćka koja bi izbacila raketu na dalek put.
Nakon nekoliko godina neuspelih pokušaja slanja putnika u kosmos, Iran je početkom 2013. uspeo da lansira majmuna preko subjektivne granice kosmosa od 100 km u suborbitnu trajektoriju. Mali putnik je poleteo na raketi 'Pishgam' (پیشگام, 'pionir' na Farsiju) i u svojoj kapsuli dostigao visinu od 120 km pre nego što se vratio na Zemlju, gde je stigao živ, zdrav i bučan.
UAE
Tačno po predviđenom planu, posle 7 meseci leta, prva je u orbitu Marsa ušla letilica Nada (arb. Al-Amal) Ujedinjenih Arapskih Emirata u utorak 9.2.2021. Time su UAE postala peta nacija koja je uspela da pošalje svoju letilicu do Marsa. To je ujedno i prvi međuplanetarni let UAE. Dolazeći brzinom od 74.000 km/h motori su morali da rade 27 minuta da bi usporili letilicu toliko da je mogla da uđe u eliptičnu putanju oko Marsa.
KINA
Dan posle, 10.2.2021, u sredu, u orbitu Marsa ušla je i ambiciozna kineska letelcia Tiavein-1 (天问) opremljena brojni sofisticiranim instrumentima. Letilica se sastoji iz tri dela: orbitera, koji će ostati u orbiti Marsa i služiće kao relej za komunikaciju lendera sa Zemljom, lendera koji će se sleteti na Mars i rovera koji će izaći iz lendera i istraživati okolinu sletanja.
Postoje pouzdani dokazi da je većina materije u našem univerzumu tamna i da je ne može opisati Standardni model fizike čestica. Postojanja tamne materije je neupitno jer potiče iz astrofizičkih i kosmoloških posmatranja izvršenih u različitim razmerama i epohama našeg univerzumu. Na primer, pozadinsko mikrotalasno zračenje ili rotacije galaksije uključuje veoma različitu fiziku i periode u evoluciji našeg univerzuma, ali oboje zahteva da se oko 75% sadržaja materije univerzuma sastoji od hladne, nebarionskebarionske, tamne materije.
