Što se astronomije tiče nema nikakvog razloga da novu godinu slavimo prvog januara jer se u svemiru, a i ovde na Zemlji, tog dana ništa naročito ne dešava. Proslava Nove godine je, dakle, čisto ljudska pojava. Sa nadom da će naredni period života biti bolji, lakši i lepši, ljudi su od pamtiveka dočekivali narednu godinu prinoseći žrtve bogovima i priređujući gozbe.
Postoji mnogo ovogodišnjih astrofotografija u AM. Ove koje slede su najuspešnije, ali prepustićemo vašoj subjektivnoj proceni da odredite koja od njih je najkvalitetnija, najlepša, i sve drugo naj. Ono što je sigurno sve one su svakako odlične a sve njih su snimili astrofotografi iz naših krajeva.
O velikim naučnicima samo slušamo po njihovim najvažnijim dostignućima. Međutim oni su istovremeno i često izvor zanimljivih i duhovitih životnih situacija i komentara. Ponekad i ne možemo da sagledamo veličinu neke osobe ako je analiziramo bez ovih anegdota koje velikim ljudima daju životni pečat.
Deset najboljih fizičara svih vremena... po subjektivnoj oceni. Imate li svoju listu najvećih fizičara? Na kom mestu su Galilej, na kom Njutn, Born... Maksvel, Šredinger....?
Godine 1976. svemirski orbiter Viking poslao je na Zemlju snimke površine Marsa (slika 1), od kojih su neki poprilično uznemirili javnost: jedna od planina dužine oko 2500 metara iz oblasti Cydonia, osvetljena suncem nisko na horizontu, pokazivala je začuđujuću sličnost sa ljudskim licem (što je lako pronaći u gornjem desnom delu slike 1). Godine 1998. orbiter Mars Global Surveyor načinio jeprecizniju sliku ove oblasti. Pokazalo se da to brdo, kada se snimi savremenim kamerama koje nude više detalja i kad se osvetli iz nekogdrugog ugla (mala slika dole desno), pokazuje manje sličnosti sa ljudskim licem, ali to ipak nije uticalo na prvobitno interesovanje javnosti.
Šta jedu, kuda plove i da li im je hladno? Kakva bića nastanjuju druge planete Sunčevog sistema? Pre tri stotine godina, holandski fizičar, matematičar, astronom, inženjer i izumitelj, Kristijan Hajgens (1629–1695), jedan od pionira moderne nauke, primenio je naučni metod u pokušaju da odgonetne ima li života izvan Zemlje. Tako je nastao Kosmoteoros.
Operativni tim misije u Laboratoriji za primenjenu fiziku Džon Hopkins u Lorelu, u Merilendu je nešto pre ponoći EST, 26. decembra ’24. primio signal sa solarne sonde Parker, nakon njenog najbližeg približavanja Suncu što govori da je u dobrom stanju i da radi normalno. Tim je bio van kontakta sa svemirskom letelicom tokom njenog najbližeg približavanja, do 24. decembra, kada se ona kretala na samo 6,08 miliona km od površine Sunca, brzinom od oko 688.000km/h.
Nekada je pitanja bilo mnogo manje, jer se sve znalo. Ako nešto i nije uvek je tu bio neki pop, učitelj, partijski sekretar ili slično koji bi sve objasnio. Danas nije tako i pitanja se samo množe, ponekad i sasvim blesava, bar na prvi pogled.
Što se astronomije tiče nema nikakvog razloga da novu godinu slavimo prvog januara jer se u svemiru, a i ovde na Zemlji, tog dana ništa naročito ne dešava. Proslava Nove godine je, dakle, čisto ljudska pojava. Sa nadom da će naredni period života biti bolji, lakši i lepši, ljudi su od pamtiveka dočekivali narednu godinu prinoseći žrtve bogovima i priređujući gozbe.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
