Johan Kepler je bio nemački astronom koji je početkom 17 veka formulisao čuvena tri zakona kretanja planeta, a njegove ideje I način razmišljanja, utemeljile su ga kao jednog od osnivača moderne astronomije I kao ključnu figure naučne revolucije. U ovom videu govoriću o tome kako je Kepler došao do otkrića ova tri zakona, i videćemo šta svaki od njih zapravo govori o kretanju nebeskih tela.
Trinaestog oktobra 2025. godine, SpaceX je ušao u istoriju potpunim uspehom jedanaestog test leta svoje mega-rakete Starship. Bio je to ključni trenutak koji je potvrdio da je dizajn sazreo i da je sposoban za kompleksne manevre, od lansiranja do preciznog spuštanja oba stepena u okean (splashdown). Ovaj let je predstavljao kulminaciju godina iterativnog testiranja i inženjerskih proboja.
Ah, opet je noću iz četvrtka na petak bila jaka aurora, a u Bratislavi je, naravno, bilo oblačno i kišovito... pa je nisam uspeo da vidim i fotografišem.
Kada u tamnoj noći pogledamo u nebo, lako je osetiti strahopoštovanje. Svetlosna traka naše galaksije, Mlečnog puta, prostire se preko nebeskog svoda kao podsetnik na naše mesto u kosmosu. Ona je naša kosmička postojbina, vrtlog stotina milijardi zvezda koji zovemo domom, a opet, ona je samo jedna jedina zvezda prašine u nezamislivoj kosmičkoj oluji.
Tri godine otkako je počeo promatrati svemir, najnapredniji teleskop koji je čovječanstvo ikad poslalo u orbitu već je preoblikovao način na koji razumijemo kozmos. Od zaklonjenih atmosfera dalekih egzoplaneta do prvih galaksija koje su se pojavile nakon Velikog praska, Svemirski teleskop James Webb nije samo ispunio očekivanja — nadmašio ih je u svakom pogledu.
Jedva sam je snimio (prirodnom inteligencijom). Nisam je na vreme video pa nisam uspeo da je snimim jakim uvecanjem. I na zalost, snimano iz grada. Ovih dana je bilo kisovito i jedva se malo razvedrilo. Pokusacu da je opet nadjem ako vreme dozvoli.
Radi s o problemu brzine širenja svemira. Napravljena su dva vrlo precizna i pouzdana merenja (naglasak je na ovom „pouzdana“) koja se, međutim, ne slažu jedno s drugim.
Čovečanstvo je dugo bilo zaokupljeno pitanjem svoje konačne sudbine, sa sklonošću da sopstvenu eru doživljava kao jedinstveno značajnu. Međutim, šta ako jednostavan statistički argument, zasnovan na principu da nismo nimalo posebni, može ponuditi probabilističko predviđanje o tome koliko je vremena našoj vrsti preostalo? Ovu provokativnu ideju, poznatu kao "Argument sudnjeg dana", prvi je predstavio australijski astrofizičar Brendon Karter, zbog čega je nakratko dobila i naziv "Karterova katastrofa".
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
