Kao što postoji alternativna scena u slikarstvu, arhitekturi, muzici, politici i sl., tako i u kosmičkoj industriji postoji čitav jedan svet koji živi i razmnožava se ispod radara. Danas se za njih koristi eufemizam startup, ali znaš na šta mislim... Neki od njih su vrlo jaki, sa šestocifrenim budžetima, a neki su prava egzotika, sa par ludih inženjera koji se bave konkursima za lunarne guseničare ili podmornicama za Titan. To je za nas krajnje neshvatljivo jer je san naših inženjera da otvore makar pekaru ili da valjaju robu sa Alija, a o kosmosu razmišljaju samo kad im stignu računi... Danas bih da vas upoznam sa nekim od pomenutih ludaka – privatnici koji lansiraju teleskope od 1 inča!
Leto na severnu Zemljinu hemisferu dolazi između 20. i 22. juna, kako koje godine i zavisno od lokalne vremenske zone. Ove godine ono kod nas stiže u ponedeljak 21. juna u 05:32 po našem, srednjoevropskom vremenu.
Technologies for interstellar travel. How will humanity reach the stars?
Dobro, ljudske sonde su se zašle svud po Sunčevom sistemu, zavirile u njegove mračne dubine. Ali šta je sa stvarno dalekim predelima naše galaksije? Najbliža zvezda od nas je udaljena 268.770 astronomskih jedinica (AJ=150 miliona km) i nameće se pitanje hoće li čovek ikada uspeti da stigne do tih, ali i mnogo daljih predela. Evo nekih rešenja.
17. juna 2021. Kina je raketom Long March-2F Y12 lansirala letelicu Shenzhou-12 sa posadom. Astronauti su tako krenuli ka kineskoj svemirskoj stanici Tiangong
Dana 16. juna 2021., nakon dugo vremena izvadio sam stari razmontirani i 'rashodovani' teleskop refraktor 80/800mm izrađen u SSSR-u. Trebalo je vremena da se ponovo sastavi Baćuška. Teleskop je fabrički proizveden 1976. godine, a 1978. (prije 43 godine) kupio ga je moj pokojni otac sa lagera tadašnje firme Jugolaboratorija iz Beograda.
U prošloj priči sam nedavno pisao o rađanju projekta Međunarodne lunarne istraživačke stanice Rusije i Kine. U principu, usprkos velikim naslovima, projekt je zamišljen kao pomalo sterilna inicijativa u kojoj se okupljaju, ali ne i spajaju, različiti predlozi za bespilotne lunarne misije obe zemlje. Uprkos svemu, nije baš jasno hoće li se projekt konsolidovati ili će u roku od nekoliko meseci biti prebačen u background. Danas možemo reći da se radi o prvom slučaju, iako s nijansama. Zapravo, 'Roskosmos' i CNSA su predstavili u St. Peterburgu malo detaljniji plan za lunarnu stanicu, nazvanu ILRS (International Lunar Research Station) na engleskom jeziku, odn. MNLS na ruskom (Международная Научная Лунная Станция), odn Guójì Yuèqiún Kēyán Zhàn (月球 科研站) na mandarinskom.
Kina i Rusija su potpisale sporazum o saradnji u istraživanju Meseca. Za razliku od drugih nedavnih bilateralnih obaveza, čini se da se ovog puta suočavamo sa solidnijim paktom i dubljim planovima od prethodnih inicijativa, koje nisu išle dalje od puke izjave o namerama. Pa, hoćemo li uskoro da gledamo lunarne baze s Kinezima i Rusima kako hodaju po Mesecu? Ne tako brzo. Sporazum potpisan između Dmitrija Rogozina i Zhang Kejiana u proncipu je namenjen bespilotnim misijama. Tačnije, reč je o stvaranju Međunarodne lunarne naučne stanice, MNLS prema njenoj skraćenici na ruskom jeziku (Международная Научная Лунная Станция) ili Guójì Yuèqiú Kēyán Zhàn (国际 月球科研 站) na mandarinskom. MNLS će biti 'eksperimentalni istraživački kompleks' bez posade koji će se nalaziti u Mesečevoj orbiti i/ili na površini našeg satelita i koji će poslužiti kao put za buduće misije s ljudskom posadom.
