"Živimo u paradoksu. Ovo je najsvetlije doba ljudske istorije, a opet, na neki način, i najmračnije. Svake noći milijarde ekrana blistaju, a fotoni koji izviru iz naših uređaja mogli bi, kada bi se sakupili, da pariraju svetlosti male galaksije. Pa ipak, unutar tog odsjaja, gubi se unutrašnja svetlost, prigušena bukom i distrakcijom. Izgradili smo mašine koje vide ivice univerzuma, ali se mnogi od nas bore da vide ivice sopstvenih života."
TEORIJE STRINGOVA već 40-tak godina obećava opis Prirode, počev od najosnovnije građe — elementarnih čestica, polja, pa i prostor-vremena u kome se sve to kreće i spreže.
Potraga za egzoplanetama, planetama koje kruže oko zvezda izvan našeg Sunčevog sistema, doživela je procvat poslednjih decenija. Najčešća metoda za njihovo otkrivanje je tranzitna metoda, koja podrazumeva merenje blagog pada sjaja zvezde kada egzoplaneta prođe ispred nje. Iako je ova metoda izuzetno efikasna za pronalaženje planeta, precizno određivanje njihovih karakteristika, poput veličine, može biti izazovno zbog inherentnih neizvesnosti u merenjima. Nova studija, objavljena na arXiv preprint serveru, nudi rešenje koje može petostruko povećati tačnost podataka o egzoplanetama – korekciju efekta zatamnjenja ruba zvezde.
Svojstva tamne materije, hipotetičkog oblika materije, neophodnog za razumevanje razvoja zvezda i galaksija se određuju posmatranjem efekta gravitacionog sočiva, koje iskrivljuje i skreće svetlost udaljenijeg objekta gravitacijom bližeg tamnog objekta.
Već dve i po decenije Astronomski kamp „Letenka“ okuplja ljude koje spaja ista strast prema svemiru i nauci. Svi učesnici znaju da ih na kampu uvek čekaju dobri prijatelji, kvalitetna predavanja, razgovori o astronomiji do kasno u noć i nezaboravni trenuci na livadi pod zvezdanim nebom.
Otkrivanje i karakterizacija egzoplaneta, planeta izvan našeg Sunčevog sistema, predstavlja jedno od najuzbudljivijih polja moderne astronomije. Iako je većina od skoro 6.000 do sada otkrivenih egzoplaneta pronađena indirektnim metodama, direktno snimanje nudi neuporedivo dublji uvid u njihovo formiranje, sastav i atmosferu. Međutim, direktno snimanje je izuzetno izazovno zbog ogromne razlike u sjaju između zvezde domaćina i njenih mnogo tamnijih planeta. U tom kontekstu, razvoj novih tehnologija poput PLACID (Programmable Liquid-crystal Active Coronagraphic Imager for the DAG telescope) instrumenta predstavlja značajan korak napred, donoseći digitalnu revoluciju u ovu oblast.
Mesec je u žiži interesovanja velikih sila. On je dovoljno daleko da mu neki ne mogu ni prići, ali je i dovoljno blizu da neki mogu. I sada se oni bore za svoje parče Meseca, jer Mesec je rudnik!
Zamislite prizor: masivni teretni brod, čelični džin od 100.000 tona, mirno stoji na pučini. Ali on nije zaista miran. Neprestano se bori protiv dva nevidljiva neprijatelja: vetra koji ga gura po površini i morskih struja koje vuku njegov trup. Šta mislite da drži takvog giganta na mestu protiv ovih neumoljivih sila? Najčešći odgovor je jednostavan: ogromno, teško sidro.
Kada noću pogledamo u zvezdano nebo, suočavamo se sa jednim od najstarijih i najtežih pitanja u astronomiji: koliko su daleko ta svetla na nebu? Određivanje udaljenosti u svemiru nije samo puka znatiželja; to je temelj za razumevanje veličine, strukture i evolucije kosmosa. Bez pouzdanih mera, zvezde ostaju samo svetle tačke, a galaksije nejasne mrlje. Upravo u rešavanju ove zagonetke, jedna posebna vrsta zvezda – Cefeide – odigrala je ključnu, revolucionarnu ulogu.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
