Po svemu sudeći, naša galaksija je jedina, u poznatom Univerzumu, koja poseduje dar koji se zove život. Kroz filozofske ili religijske spekulacije možemo diskutovati da li je to moguće, verovatno ili manje verovatno, ali mi do sada nismo detektovali ništa van, ne naše galaksije, nego van planete. Potencijalno, život je moguć na najrazličitijim mestima (poznajući ekstremofilne organizme) ali mi ga nigde nismo registrovali. Shodno tome, vodimo se pretpostavkom da je, možda, klicom života zaražena još neka planeta u našoj galaksiji ili našem galaktičkom komšiluku.

Mlecniput 1

Panoramna fotografija Mlečnog puta

 

Mlečni put

To je naša galaksija koja spada u spiralne ili spiralne prečkaste galaksije. To još nije precizno utvrđeno. Prema Hablovoj klasifikaciji, Mlečni put spada u Sb ili Sc, a u slučaju da ima prečku u SBb ili SBc tip galaksije. Prečnik galaktičke ravni koja prolazi kroz galaktički ekvator iznosi oko 200 000 svetlosnih godina, dok prečnik galaktičkog središta, u kome je smešten najveći broj zvezda, iznosi oko 10.000 svetlosnih godina. Starost Mlečnog puta se procenjuje prema starosti najstarije obzervirane zvezde čija je starost oko 13,7 milijardi godina. Mlečni put ima oko 200 milijardi zvezda, dok se u centru Mlečnog Puta nalazi najveća koncentracija zvezda mahom starih, crvenih džinova čiji su prečnici i po 100 puta veći od Sunčevog. Kako se udaljavamo od galaktičkog centra, tu polako nailazimo na plave mlade i tople zvezde koje bi mogle imati svoje solarne sisteme koji bi mogli biti potencijalno habitabilni.

Osim pojedinačnih zvezda, naša galaksija obiluje i zvezdanim jatima, maglinama i višestrukim zvezdanim sistemima, pa se tako procenjuje da ima oko 200 zbijenih zvezdanih jata. U središnjem delu Mlečnog Puta nalaze se crvene i narandžaste masivne zvezde. To su crveni džinovi, vrlo stare zvezde, stotinama puta bliže jedna drugoj nego Sunce svojim susednim zvezdama. U samom centru Mlečnog puta postoji masivna crna rupa (čija slika je skoro i objavljena) okružena velikim slojem kosmičke prašine.

Mlecniput 2

Slika crne rupe Sagittarius A u sazvežđu Strelac, u centru naše galaksije


Oko galaktičkog centra nalaze se četiri osnovne i više sporednih spiralnih grana. U tim kracima uglavnom su smeštene mlade plave i bele zvezde. Sunčev sistem je smešten u jednoj od spiralnih grana na daljenosti od oko 30 000 svetlosnih godina od centra Galaksije, a taj krak je poznat i kao Orionov krak. 

Mlecniput 3

Umetnički koncept Mlečnog Puta izrađen po detaljnim naučnim posmatranjima i proračunima sa okvirnom pozicijom našeg Sunca u odnosu na galaktički centar

Debljina zvezdanog diska iznosi oko 2.000 sg (600pc) dok je masa naše galaksije približno 1.5x1012 mase Sunca. Naše Sunce zajedno sa celim Sunčevim sistemom rotira oko galaktičkog centra i period rotacije je oko 240 miliona godina. Analiza dinamike zvezda i međuzvezdane materije sugeriše da svetla materija (ona koja emituje elektromagnetsko zračenje) čini samo 10% ukupne mase galaksije. Ostatak čini tamna materija.

Izvor:

NASA

Čedomir Stanković
Čedomir Stanković, spec.inž.geodez. Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. Diplomirao na Geodetskom fakultetu. Specijalizirao Geomatiku na Geodetskom fakultetu u Beogradu. Radio je kao profesor u srednjoj Građevinsko tehničkoj školi Neimar, a sada je angažovan na radovima iz oblasti geodetskog inženjerstva u Zrenjaninu. Astronomijom se bavi od detinjstva. Član AD Alfa iz Niša. Pisanjem naučnopopularnih tekstova na internet portalu i časopisu Astronomskog magazina, radi na popularizaciji geonauka, astronomije i približavanje nauke mladima. Teži iskorenjivanju astroobmana i kvaziučenja vezanih za astronomiju i fiziku. Najveći deo slobodnog vremena provodi na bicikli baveći se brdskim biciklizmom. ..... Više: http://www.astronomija.co.rs/112-autori/biografije/4041-edomir-stankovi

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar