Ovih dana je na internetu i u medijima bilo puno fotografija prstenastog pomračenja sunca koje se dogodilo 17. februara 2026. godine iznad Antarktika. Sve su bile prekrasne ali na žalost virtuelne, u AI izvedbi. To je razumljivo obzirom na veliko nestrpljenje ljubitelja ove pojave koji ovoga puta nisu mogli da budu na licu mesta, gde se ta pojava dešavala. Veliki doživljaj i slavlje su ovoga puta izostali.

Prstenasto pomračenje Sunca je 17. februara 2026. godine ipak realno posmatrano i snimljeno sa istraživačke stanice Konkordija na Antarktiku i satelita Proba-2, Evropske svemirske agencije.

Mesec je u 12:47h, po srednjoevropskom vremenu prošao ispred Sunca. Pošto je ovoga puta bio bliži Zemlji nama je njegov disk prividno bio manji od diska Sunca. Zbog toga se video tanak, sjajni prsten sunčevog diska. Ova pojava se zove pstenasto pomračenje sunca.

Prstenasto pomračenje sunca može da se posmatra samo sa uske staze mesečeve senke koja pada na Zemlju. Posada Konkordije se nalazila unutar tog koridora. Ovom polarnom stanicom upravljaju francuski i italijanski istraživači. Nalazi se 1100 km u unutrašnjosti na nadmorskoj visini od 3200 m. Tamo je sada leto. Sunce ostaje iznad horizonta 20 sati a temperatura vazduha je relativno blaga, –29 °C.

Proba-2, satelit Evropske svemirske agencije je snimio ovo pomračenje sa svoje orbite oko Zemlje. Slike je snimio ekstremni ultraljubičasti snimač letelice SVAP, na talasnoj dužini od 17,4 nanometara.

Na slici se vidi solarna korona i mnogi plazmatični filamenti koje Sunce izbacuje.

Izvori: ESA, PROBA2

SVE JE FIZIKA Miša Bracić