|
U antičko doba trebalo je da prođe po više desetina godina pa i vekova da se jedan naučni podatak promeni. Danas ako želite da idete u korak sa naučnim otkrićima morate da podatke proveravate svakog dana. To se naročito odnosi na neke oblasti astronomije. Recimo, ako danas pročitate da ima 456 otkrivenih satelita u Sunčevom sistemu, sutra proverite taj podatak jer on možda više nije tačan. Pre 15 godina pričalo se u literaturi da u vidljivom svemiru ima oko 200 milijardi galaksija. Ako podatak o broju galaksija potražite dana videćete da je taj broj deset puta veći. Dakle, zaborativite stari podatak, on više ne važi. Evo novijih podataka: |
Prema savremenim astronomskim procenama, u vidljivom (opservabilnom) svemiru ima približno 2.000 milijardi galaksija (2 biliona).
To je deset puta više nego što se ranije procenjivalo, kada se govorilo o oko 100–200 milijardi galaksija.
Važno je, međutim, razlikovati dve stvari:
- Vidljivi svemir – deo svemira iz kojeg je svetlost imala vremena da stigne do nas od nastanka svemira. U njemu procenjujemo oko 2 biliona galaksija.
- Čitav svemir – njegovu ukupnu veličinu ne znamo. Može biti mnogo veći od vidljivog dela, pa čak i beskonačan. Zato ne znamo ukupan broj galaksija.
Mala naučna napomena: broj od dva biliona nije neposredno prebrojan, već je dobijen ekstrapolacijom dubokih snimaka svemira, uključujući Hablova posmatranja. Postoje i novije procene koje ukazuju na nekoliko stotina milijardi, pa broj zavisi od toga koliko slabih i malih galaksija uključujemo.
Za popularno-naučni članak najpreciznije bih formulisao:
U vidljivom svemiru, prema različitim astronomskim procenama, postoji od nekoliko stotina milijardi do oko dva biliona galaksija.
A za predstavu o razmerama: vidljivi svemir ima prečnik od približno 93 milijarde svetlosnih godina.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
