<< Prirodni sateliti Sunčevog sistema
Među stotinama poznatih satelita postoji nekoliko koji su toliko neobični da bi svaki od njih mogao biti predmet posebnog naučnog istraživanja.
 |
Ganimed – najveći satelit u Sunčevom sistemu Ganimed je najveći prirodni satelit u Sunčevom sistemu. Njegov prečnik iznosi oko 5.268 kilometara, što je čak 8 odsto više od prečnika planete Merkur. Ima sopstveno magnetno polje, a ispod njegove ledene kore verovatno se nalazi veliki slani okean.
|
 |
Titan – svet sa jezerima i rekama Titan je najveći Saturnov satelit i jedini prirodni satelit u Sunčevom sistemu sa gustom atmosferom, uglavnom sastavljenom od azota. Na njegovoj površini postoje jezera, reke i mora tečnog metana i etana. Ima i vodeni okean ispod ledene kore. |
 |
Evropa – mogući dom vanzemaljskog života? Ispod njene ledene površine verovatno se nalazi globalni okean slane vode. Postoji mogućnost da u njemu ima više tečne vode nego u svim Zemljinim okeanima zajedno. Zbog toga je Evropa jedan od najvažnijih ciljeva istraživanja u potrazi za uslovima pogodnim za život. |
 |
Encelad – satelit koji izbacuje vodu u svemir Ovaj relativno mali Saturnov satelit izbacuje mlazeve vodene pare i ledenih čestica kroz pukotine na južnom polu. Ispod ledene kore nalazi se okean tečne vode. U izbačenom materijalu otkrivena su organska jedinjenja, što ga čini veoma zanimljivim za astrobiologiju. |
 |
Io – svet vulkanskog nasilja Io je geološki najaktivnije poznato telo Sunčevog sistema. Na njegovoj površini nalazi se veliki broj aktivnih vulkana koji izbacuju sumpor i sumpor-dioksid. Njegovu unutrašnjost zagreva snažno plimsko delovanje Jupiterove gravitacije i gravitacioni uticaj susednih satelita. |
Da li samo planete imaju prirodne satelite?
Ne. Prirodne satelite imaju i patuljaste planete, asteroidi, pa čak i neka tela iz udaljenih oblasti Sunčevog sistema.
Posebno su zanimljivi sledeći primeri:
 |
Pluton i Haron Pluton ima pet poznatih satelita. Najveći je Haron, čiji je prečnik približno polovina Plutonovog. Zbog njihove velike međusobne veličine, često se govori o sistemu Pluton–Haron kao o svojevrsnom dvojnom sistemu. |
 |
Haumea Ova neobična, veoma izdužena patuljasta planeta ima dva satelita, Hijaku i Namaku. Poznata je i po prstenu koji je okružuje. |
 |
Ida i Daktil Svemirska sonda Galileo je 1993. godine otkrila mali satelit Daktil oko asteroida Ide. Ovo otkriće bilo je posebno značajno jer je pokazalo da i relativno mala tela mogu imati svoje prirodne satelite. |
 |
Eris i Disnomija Eris je jedno od najvećih poznatih tela iza Neptunove orbite. Ima jedan poznati satelit, Disnomiju. |
NASA potvrđuje postojanje satelita oko asteroida i transneptunskih objekata, a njihovo otkrivanje postalo je važan deo istraživanja malih tela Sunčevog sistema.
Kako sateliti utiču na planete?
Sateliti nisu samo pasivni pratioci planeta. Njihova gravitacija može značajno uticati na geološke, atmosferske i dinamičke procese na matičnim planetama.
Najpoznatiji primer je naš Mesec, čija gravitacija izaziva plimu i oseku u Zemljinim okeanima. On takođe doprinosi stabilizaciji nagiba Zemljine ose rotacije, što ima dugoročni značaj za klimatsku stabilnost naše planete.
Kod džinovskih planeta gravitacioni uticaj satelita može biti još dramatičniji. Jupiterove plimske sile zagrevaju unutrašnjost Ioa, dok gravitacioni odnosi između Jupitera, Evrope, Ganimeda i Kalista doprinose održavanju njihovih orbitalnih karakteristika.
Kod Saturna gravitacioni uticaj pojedinih satelita učestvuje u oblikovanju prstenova i stvaranju karakterističnih struktura u njima.
Zašto se broj satelita stalno povećava?
Otkrivanje novih prirodnih satelita nije završeno. Naprotiv, u poslednjih nekoliko decenija njihov broj je naglo porastao.
Razloga za to ima nekoliko:
- Moćniji teleskopi – savremeni instrumenti mogu da registruju veoma slabe objekte u blizini sjajnih planeta.
- Digitalna obrada snimaka – višestruka posmatranja omogućavaju astronomima da prepoznaju veoma slabe objekte koji se pomeraju u odnosu na pozadinske zvezde.
- Dugotrajna posmatranja – potrebno je pratiti objekat dovoljno dugo da bi se potvrdilo da zaista kruži oko planete.
- Bolje poznavanje orbita – precizniji proračuni omogućavaju da se razlikuju pravi sateliti od slučajnih prolaznika.
Posebno je zanimljivo da su mnoga novootkrivena tela veoma mala, prečnika svega nekoliko kilometara, a ponekad i manje. Očekuje se da će buduća istraživanja otkriti još mnogo takvih objekata.
Koliko prirodnih satelita Sunčev sistem zaista ima?
Broj od 461 satelita odnosi se na poznate satelite planeta i Plutona, ali ne obuhvata sve satelite asteroida i drugih malih tela.
Za ovu drugu grupu ne postoji jednako jednostavan i stabilan zbirni broj, jer se otkrivaju novi sistemi, a pojedini kandidati čekaju potvrdu. Zato je najpoštenije reći da Sunčev sistem ima više od 900 do sada poznatih prirodnih satelita, a stvaran broj mogao bi biti znatno veći.
Prirodni sateliti predstavljaju izuzetno raznovrsnu grupu nebeskih tela. Neki su gotovo potpuno mrtvi i geološki neaktivni, dok drugi imaju vulkane, podzemne okeane, atmosferu i složene hemijske procese. Upravo zato njihovo proučavanje nije samo istraživanje prošlosti Sunčevog sistema već i potraga za odgovorom na jedno od najvećih naučnih pitanja: da li je život nastao samo na Zemlji ili postoje i drugi svetovi na kojima bi mogao da postoji?
Izvori za dodatno istraživanje:
- NASA – Moons: Facts
- NASA/JPL – Solar System Dynamics
- JPL – Planetary Satellites
- International Astronomical Union – nova otkrića satelita
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
