Ima preko 6.000 svetova i taj broj raste

Tokom 2025. godine, broj potvrđenih egzoplaneta koje pratimo prešao je 6.000. Ovaj neverovatan prag – dostignut velikim delom zahvaljujući moćnim svemirskim teleskopima kao što su NASA-in Kepler i Transiting Exoplanet Survey Satellite (TESS) – stigao je samo tri decenije nakon prvog otkrića planete koja kruži oko zvezde slične Suncu. Ova otkrića otkrivaju univerzum koji je daleko čudniji i raznovrsniji od našeg Sunčevog sistema, sa planetama koje prkose našem razumevanju o tome kako se planetarni sistemi formiraju i evoluiraju. Ovaj članak istražuje neka od najintrigantnijih i najneobičnijih otkrića egzoplaneta iz 2025. godine.

Svet lave koji odbija da ostane bez atmosfere

Planeta TOI-561b je užareni svet lave koji kruži oko jedne od najstarijih zvezda u Mlečnom putu. Ono što je iznenađujuće jeste da ova planeta, uprkos svim izgledima, možda ima atmosferu. Njena godina traje manje od jednog zemaljskog dana, a površinska temperatura prelazi 1.726 stepeni Celzijusa – dovoljno vruće da otopi stene. Povrh svega, planeta je "plimski zaključana", što znači da je jedna strana uvek okrenuta ka zvezdi u večnom danu, dok je druga u večnoj noći. U takvim uslovima, svaka prvobitna atmosfera trebalo je odavno da nestane.

Međutim, posmatranja sa svemirskog teleskopa Džejms Veb (JWST) ukazuju na to da je njena dnevna strana hladnija nego što bi se očekivalo za golu stenu. Ovo sugeriše postojanje značajne atmosfere koja preraspoređuje toplotu sa vrele dnevne na hladnu noćnu stranu. Ovo otkriće dovodi u pitanje naše pretpostavke o ekstremnim uslovima u kojima planetarne atmosfere mogu da prežive.

Planete koje isparavaju sa džinovskim repovima

Dok neke planete uspevaju da zadrže atmosferu u paklenim uslovima, druge se doslovno raspadaju pred očima naših teleskopa. Astronomima je 2025. godine pošlo za rukom da otkriju retke egzoplanete koje kruže toliko blizu svojih zvezda da se dezintegrišu, formirajući duge repove materijala.

Prvi primer je BD+05 4868 Ab, planeta udaljena oko 140 svetlosnih godina u sazvežđu Pegaz. Ona završi orbitu za samo 30,5 sati, a toplota zvezde isparava njenu površinu, stvarajući rep nalik kometi koji se proteže do neverovatnih 5,6 miliona milja (9 miliona kilometara). Procenjuje se da planeta pri svakoj orbiti izgubi materijal ekvivalentan masi Mont Everesta i da bi se mogla potpuno raspasti za 1 do 2 miliona godina. Ovo pruža jedinstvenu naučnu priliku: prašina u repu može sadržati materijal iz kore, omotača ili čak jezgra planete, omogućavajući naučnicima da proučavaju njen unutrašnji sastav.

Drugačija vrsta repa primećena je oko planete WASP-121b (Tylos). JWST je otkrio dva ogromna repa helijuma iz njene atmosfere koja nestaje. Jedan se vuče iza planete, potisnut zvezdanim zračenjem i vetrom, dok se drugi, ređi vodeći rep, zakrivljuje ispred planete, verovatno privučen unutra ka zvezdi njenom gravitacijom.

Potraga za životom je postala još komplikovanija

Egzoplaneta K2-18b postala je jedna od najvećih "tačaka sporenja" u naučnoj debati 2025. godine. Tim predvođen Univerzitetom u Kembridžu prvobitno je objavio da je, koristeći JWST, pronašao "najjači dokaz do sada" za prisustvo dimetil-sulfida, gasa koji je na Zemlji snažno povezan sa morskom biologijom.

Međutim, nezavisne analize su brzo osporile ovu optimističnu interpretaciju. Druge grupe su pokazale da nebiološki gasovi, uključujući propin, mogu objasniti iste spektralne karakteristike, dok su treći zaključili da je signal sa JWST-a bio preslab da bi se doneli konačni zaključci. Ova debata ne samo da naglašava ograničenja trenutne tehnologije poput JWST-a, već i ilustruje fundamentalnu poteškoću u pronalaženju definitivnog dokaza o postojanju života.

"Ako je krajnji rezultat ove priče to da je javnost opreznija u vezi sa budućim tvrdnjama o otkrivanju života, to nije tako loša stvar." – Edi Šviterman (Eddie Schwieterman), docent astrobiologije na Univerzitetu Kalifornija, Riversajd

"Tatuin" svetovi koji krše sva pravila

Svetovi nalik na "Tatuin" koji kruže oko dva sunca prešli su iz naučne fantastike u stvarnost tokom 2025. godine, a neki od njih prkose osnovnim zakonima formiranja planeta. Najčudniji primer je 2M1510 (AB) b, planeta udaljena oko 120 svetlosnih godina koja kruži oko dva smeđa patuljka, često nazivana "neuspelim zvezdama".

Najiznenađujući aspekt njene orbite je to što putuje iznad i ispod polova svojih zvezda, u polarnoj orbiti, umesto u uobičajenoj ravnoj ravni. Astronomi su zaključili njeno postojanje na osnovu "unazadnog kolebanja" u orbitama zvezda – gravitacionog traga koji sugeriše da je strmo nagnuta planeta davno izbačena na svoje mesto, verovatno usled prolaska druge zvezde u dalekoj prošlosti sistema. Ovo otkriće osporava osnovna pravila o tome kako se smatra da planete nastaju.

Svedoci smo rođenja i smrti vanzemaljskog sveta

Tokom 2025. astronomi su posmatrali dva ključna trenutka koja uokviruju život jedne planete: njeno rođenje i smrt.

Prvo, uhvatili su kosmičko rođenje, direktno posmatrajući formirajuću planetu WISPIT 2b. Ona se vidi kao bleda, ljubičasta tačka unutar praznine u prašnjavom disku oko svoje zvezde, udaljene 437 svetlosnih godina. Iako je stara samo 5 miliona godina, već je oko pet puta masivnija od Jupitera. Ovo je prvi put da je novorođena planeta direktno posmatrana kako aktivno "čisti" sopstvenu orbitu dok prikuplja prašinu i gas.

Zatim, svedočili su i kosmičkoj smrti. Posmatranja belog patuljka LSPM J0207+3331, gustog ostatka umrle zvezde udaljenog oko 145 svetlosnih godina, otkrila su teške elemente na njegovoj površini. Budući da bi površina belog patuljka trebalo da bude čista, ovi elementi su "pištolj koji se dimi" – dokaz da se planetarni ostatak, širok oko 193 km, trenutno raspada pod uticajem intenzivne gravitacije zvezde. Podaci sugerišu da se ovaj materijal taloži na zvezdu u poslednjih 35.000 godina, što znači da smo svedoci uništenja u realnom vremenu.

Šta je sledeće?

Univerzum je ispunjen raznovrsnim i neočekivanim svetovima koji primoravaju naučnike da preispitaju svoje teorije. Dok teleskopi poput Džejms Veba nastavljaju da zaviruju dublje u kosmos, ostaje nam da se pitamo: koje nove misterije i planete koje krše pravila će nam otkriti naredne godine?

https://www.space.com/