ESA-in XMM – Newton je pronašao pulsar, rotirajući ostatak nekada masivne zvezde i koji predstavlja 1000 puta sjajniji pulsar nego što se do sada smatralo da je moguće da postoji.
Slika 1. NGC 5907 X-1 pulsar rekorder. Izvor slike: ESA/XMM-Newton; NASA/Chandra and SDSS
Pulsar NGC 5907 X-1 predstavlja najudaljeniji od svih do sada otkrivenih pulsara i čija svetlost je prevalila 50 miliona svetlosnih godina dok nije detektovana od strane X-zračnim teleskopom XMM – Newton.
Pulsari su rotirajuće, magnetske neutronske zvezde koje odašilju strogo periodične impulse u dva simetrična zraka kroz kosmos. Ukoliko se osa pomenutih zrakova poklopi sa pravcem u kome se nalazi naša planeta Zemlja, tada mi imamo utisak da se u pravcu pulsara nalazi nekakav svetionik čije se svetlo non – stop pali i gasi u ritmu rotacije pulsara. U suštini, pulsari predstavlju ostatke pređašnjih moćnih supernovih nastale eksplozijom masivnih zvezda na kraju svog životnog veka pre nego što su postale mala ali izuzetno gusta zvezdana jezgra.
Pulsar NGC 5907 X-1 je najsjajni X-zračni objekat detektovan do sada sa sjajem koji prevazilazi desetostruku vrednost predhodno detektovanog najsjajnijeg pulsara. Energija koju ovaj moćni izvor emituje u svega jednoj sekundi predstavlja energiju koju naše Sunce izemituje tokom čitave 3,5 godine!
Teleskop XMM – Newton je posmatrao objekat nekoliko puta tokom proteklih 13 godina i poklapa se sa objektom čiji je period pulsacije 1,13 sekundi i koji je kao takav zabeležen kao pulsar u bazi sistematske pretrage za pulsarima.
Isti signal je takođe zabeležen i u NASA-inoj Nustar bazi gde se nalaze informacije o još nekim dodatnim karakteristikama gore pomenutog objekta.
Kako navodi Đan Luka Izrael, INAF-Osservatorio di Rima (Italija) i vodeći autor studije objavljene u časopisu Science, sve do nedavno se smatralo da jedino crne rupe čija je masa veća od desetostruke mase Sunca kao pratioci u višestukim sistemima može dostići takvu luminoznosti kao što je otkriveni pulsar NGC 5907 X-1, međutim, brz period rotacije detektovanog objekta jasno ukazuje da se zapravo radi o jednoj rotirajućoj neutronskoj zvezdi.
Inače, arhivski podaci govore da se period rotacije NGC 5907 X-1 promenio tokom vremena sa 1,43 sekunde u 2003-ćoj godini na 1,13 sekunde 2014-te godine. Navedena promena perioda rotacije bi odgovarala skraćenju dana na Zemlji za 5 časova za isti vremenski period.
Kako navodi Đan Luka, jedino je neutronska zvezda takav kompakan objekat koji je u stanju da se održi kao celina pri tako velikoj brzini obrtanja.
Iako nije neuobičajeno da dođe do promene brzine rotacije neke neutronske zvezde, velika promena brzine kao što je u slučaju NGC 5907 X-1 je verovatno povezano sa naglim preuzimanjem mase od svog pratioca.
Đan Luka ističe da je veliki izazov pred nama da shvatimo procese akrecije objekta sa tako velikim sjajem kakav je gore navedeni pulsar. Naime, posmatrani objekat je više od 1000 puta sjajniji nego što je to u opšte moguće za neku neutronsku zvezdu u procesu akrecije, tako da je potreban neki novi model koji bi objasnio tako veliku emisiju energije sa jednog takvog objekta, dalje navodi Đan Luka.
Naučnici smatraju da je u pitanju uticaj snažnog i po svojoj strukturi kompleksnog magnetnog polja u blizini površine neutronske zvezde tako da je akrecija materijala na površinu zvezde još uvek moguća i pored visoke luminoznosti same neutronske zvezde.
Otkriće ovako neobičnog objekta u odnosu na sva dosadašnja otkrića sličnih objekata predstavlja najekstremniji u pogledu udaljenosti, sjaja i stepena promene brzine rotacije i značajan je za samu misiju X –zračnog svemirskog teleskopa XMM – Newton jer predstavlja rekord u dosadašnjim njegovim otkrićima a sam objekat prestavlja veliku glavobolju astrofizičarima da objasne kako su takvi procesi u opšte mogući za pulsare, reči su Norberta Šarterla, ESA-inog naučnika na projektu XMM – Newton.
Slika 2. Spiralna galaksija NGC 5907. Izvor slike: Vikipedija, snimak 24-inčnog teleskopa Mt. Lemmon.
Izvor teksta:
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
