Po prvi put je svemirski teleskop Džejms Veb (STDžV) korišten da bi se identifikovao crveni superdžin, predak supernove SN 2025pht koji nije mogao da se vidi drugim teleskopima.

Pre 39 miliona godina, jedna zvezda u galaksiji NGC 1637 je eksplodirala, izbacujući materijal i emitujući svetlost.  Do Zemlje je njena svetlost stigla 29. juna 2025. godine. Detektovana je Automatizovanim pregledačem supernova na celom nebu (All-Sky Automated Survey for Supernovae). Jedan tim naučnika se okrenuo arhivama, koristeći  slike snimljene pre supernove kako bi identifikovali koja je zvezda eksplodirala.

Slike galaksije NGC 1637 koje je snimio STDžV pokazale su zvezdu, crvenog superdžina tačno tamo gde supernova kasnije zasijala. Ovo je prvo objavljeno otkrivanje pretka supernove od strane Veba. Rezultati su objavljeni u časopisu Astrophysical Journal Letters.

Poravnavanjem Hablovih i Vebovih slika NGC 1637 je identifikovana zvezda predak na slikama koje su Vebove kamere snimile 2024. godine. Zvezda je crvena, što ukazuje da je okružena prašinom koja blokira kraće, plave talasne dužine svetlosti.

Prašina objašnjava dugogodišnje slučajeve nestalih crvenih superdžinova. Astronomi očekuju da su najmasivnije zvezde koje eksplodiraju kao supernove najsjajnije i da se lako identifikuju na slikama pre eksplozije. Ali to nije slučaj.

Moguće objašnjenje je da je okolina i atmosfera masivnih starih zvezda prašnjava što prigušuje njihovu svetlost. Vebova posmatranja supernove 2025pht podržavaju tu hipotezu. Dakle, masivniji superdžinovi nestaju jer imaju tendenciju da budu prašnjaviji.

Primena kompjuterskih modela na Vebova posmatranja je pokazala da je prašina verovatno bogata ugljenikom. Moguće je prisustvo i silikata. Spekuliše se da je ugljenik izvučen iz unutrašnjosti zvezde neposredno pre nego što je eksplodirala.

Izvor: ESA Webb News i Release on NASA website

SVE JE FIZIKA Miša Bracić