U oblasti nauke i tehnologije, 2013. godina zaslužuje epitet ubrzanog razvoja. Lepeza inovacija kreće se od nagrađivane "Božje čestice" do otkrića najstarije humanoidne lobanje, od automobila bez vozača do prvog laboratorijski uzgojenog hamburgera, piše "Slobodna Evropa".
Od otkrivanja molekula za usporavanje starenja pa do razvijanja mini-organa u laboratoriji, nauka je napravila važne pomake u 2013. godini. 
Sledeće godine navršava se 160 godina od rođenja Mihajla Pupina (1854-1935), UNESCO je to već uneo u kalendar važnih datuma koji će biti obeležavani tokom čitave godine, a Obrazovno-istraživačko društvo, koje nosi ime velikog naučnika, uveliko priprema program proslave u njegovu čast.
| Dnevnik.hr, Branimir Vorša
Veliki hadronski sudarač ispunio je misiju i pronašao Higsov bozon. I šta sad?
Geoinženjering tehnologije predstavljaju nepresušan izvor katastrofa za holivudske filmove, a istraživači su do sada predlagali brojne tehnologije koje mogu poboljšati ili u potpunosti uništiti čovečanstvo.
Petar Grujić | Ako bi se pravio izbor monografi ja koje su obeležile razvoj naučne misli, pre svega one na zapadu, u prvih pet svakako bi ušle (po hronološkom redu): 1. Elementi (Στοιχια) Eukilda (c. 300 s.e.), 2. Almagest (Μαθηματική Σύνταξιϛ – ΗΜεγάλη Σύνταξιϛ) Ptolomeja (c. 90- c. 168) n.e. , 3. De Revolutionibus Orbium Coelestium Nikole Kopernika (1473 - 1543), 4. Principia Mathematica Philosophiae Naturalis Isaka Njutna (1642-1727) i 5. O poreklu vrsta Čarlsa Darvina (1809-1882).
