Već dugo drugarica moje žene zna da se amaterski bavim astronomijom („astrologijom“, kako ona kaže, jer je to isto), i zato mi juče skrušenim glasom otkri tajnu: „Saturn je napao Plutona!“ Preneražen, skočim na Nasin sajt očekujući tamo paniku – ali ni traga o tome! Poučen iskustvima o medijskom mraku u post-Slobinom dobu i zadojen Teorijom zavere velikih sila, ipak pripitam R. o čemu se radi, i jadan, shvatim da je Saturn u Vagi a Pluton u Jarcu! Katastrofa! Hvala astrolozima na upozorenju!

Skrhan tim katastrofičnim saznanjem, rešim da malo plaknem um sa pravom astromonijom i pogledam šta za moju Slavu ima u svetu na temu Plutona. I evo šta nađem.

Nil deGras Tajson, direktor Hajdenovog planetarijuma Amerikog muzeja za Prirodnu istoriju iz Njujorka, preturio je mnogo toga preko glave (čak i gnevnih mejlova malih školaraca) od kako je bivša planeta Pluton doživela transformaciju. Pre pola godine, na desetogodišnjicu od otvaranja muzejskog Rouzovog centra za Zemlju i kosmos, dr Tajson je otvorio vrata i pokazao nam kroz kakve muke je prolazio Pluton u poslednjih nekoliko godina. Pogledajmo i mi ...

Tombo

Klajd Vilijam Tombo, mladi 22-godišnjak, pored ručno pravljenog teleskopa. Dve godine kasnije, 1930. godine, otkriće planetu Pluton.

Danas jedan asteroid nosi njegovo ime, a on je, pošto je za života otkrio na stotine njih, mnogima dao imena po svojoj ženi, deci i unucima.

Plutonova_voda
Dizni je osmislio svog smešnog lika iz crtanih filmova Plutona otprilike u isto vreme kada je otkrivena i planeta. Ali to nije bila jedina stvar koja je nosila ime Pluton u američkoj narodnoj kulturi tog vremena. To ime je nosila i mineralna voda za čišćenje (laksativ), koja se punila u Frenč Lik Springsu, u Indijani. Zato možda i nije čudno što ime nove planete nije poteklo od nekog Amerikanca, već od 11-godišnje engleskinje, Venecije Barni.

Haron
U Plutonovom svetu se ništa značajno nije dešavalo decenijama, sve do 1978. godine, kada je Džejms Kristi, astronom sa Američke pomorske opservatorije, uočio jednu izbočinu na fotografiji Plutona. Ispostavilo se da je to mesec, Haron.

Herington
Dr Kristi, čovek koji je otkrio Harona, sedi, i njegov kolega, Robert S. Herington. Dr Herington je izveo proračune kojima je predvideo da će se polovinom osamdesetih dogoditi serija pomračenja između Plutona i Harona. One su definitivno označile potvrdu postojanja Harona.

Masa
Još od polovine XIX veka, od kako astronomi sumnjaju da postoji deveta planeta koja utiče na orbite ostalih osam, veličina Plutona se smanjivala. Kada ju je Klajd Tombo otkrio, verovalo se da je možda veličine Zemlje. Ali otkriće Harona je omogućilo precizno izračunavanje mase – manje od 1 procenta mase Zemlje. Dva astronoma su 1980. godine napisala jedan ironični tekst u kome su predstavili grafik pretpostavljene Plutonove mase tokom vremena, i predvideli da će, ako se tako nastavi, Pluton nestati do 1984. (Na kraju, procene su se stabilizovale i Pluton je ostao na onih 1% Zemljine mase.)

Planeta_ili_ne
Još dok je bio planeta, Pluton je bio ekscentrik – mali, zaleđen, beskrajno dalek na svojoj nagnutoj eliptičnoj orbiti, ništa slično sa ostalih osam planeta. Otkrićem ostalih zaleđenih svetova u Kajperovom pojasu otvorila se debata da li Pluton treba da ostane planeta ili je samo jedan od Kajperovih objekata. Centar za male planete Međunarodnog astronomskog udruženja je 1999. godine predložio da Pluton dobije dvojnu oznaku – i kao planeta i kao mala planeta – što je odmah izazvalo lavinu kritika i odbijanja.

Herington
U Američkom muzeju Prirodne istorije u Njujorku, Rouzov centar za Zemlju i kosmos, koji je otvoren 2000. godine, nikada nije Pluton predstavio kao planetu. (Takođe, izložba nikada nije rekla ni da nije planeta.) Promena je imala mali publicitet sve dok godinu dana kasnije vest nije osvanula na prvoj strani „Njujork Tajmsa“.

pismo
Telefoni su neprestano zvonili, a elektronska pošta Nila deGrasa Tajsona, direktora muzejskog planetarijuma, bila je zatrpana. Đaci širom zemlje pisala su dr Tajsonu, zahtevajući da vrati Pluutonu zvanje planete.

pismo2
Ovo je jedno od Tajsonovih najdražih pisama: u njemu pisac zahteva odgovor, ali ga moli da ne piše pisanim slovima jer on još uvek ne ume da ih pročita!

pismo3
Nisu samo đaci i mala deca bili nesrećni nastalom promenom.

crtani
Dr Tajson i Američki muzej Prirodne istorije su bili u manjini sve do 2005. i otkrića Erisa (prvovitno označenog kao 2003 UB313 i od Majkla Brauna, otkrivača sa Kalteka, nazvanog Xe na). Eris je veći od Plutona, što je značilo da astronomi treba ili da dodaju 10. planetu, ili da premeste Pluton, ili da daju neku komplikovanu definiciju kojom bi zadržali Pluton a izbacili veći Eris.

 

zrtva
2006. Međunarodno astronomsko udruženje je odlučilo da Pluton više nema kvalifikacija da bude planeta, te stvorilo novu kategoriju objekata u solarnom sistemu – planete patuljke – u koje su spadali Pluton i Eris. Prema Udruženju, planete patuljci su dovoljno veliki da ih je gravitacija napravila loptastim ali ne gravitaciono dominantnim na njihovim orbitama. (Prema alternativnom predlogu, po kome su i planete patuljci takođe planete, sada bi u solarnom sistemu trebalo da bude 13 planeta).

scena
Naravno, nisu se svi povinovali promenama. Ilinois, gde je Klajd Tombo odrastao, i Nju Meksiko, gde je kasnije živeo, objavili su rezoluciju da će Pluton za njih imati planetni status u vremenu dok prolazi iznad njihovih glava. (Na slici: dr Tajson sa Diznijevim Plutonom).


Kako i zašto je Pluton toliko različit od drugih planeta?

Još od kako je otkriven 1930. godine ispostavilo se da Pluton poseduje takve osobine, koje ga izdvajaju od svih ostalih osam planeta Sunčevog sistema i čine ...



Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži