Priredio Dragan Tanaskoski

28. avgusta 1789. godine, pre tačno 236 godina, čuveni britansko-nemački astronom Vilijam Heršel je kroz svoj teleskop ugledao svetlu tačku u blizini Saturna. Ovaj trenutak je označio otkriće jednog od najfascinantnijih meseca u Sunčevom sistemu - Enceladusa.

Heršelovo otkriće

Vilijam Heršel, čovek koji je već proslavio ime otkrivanjem planete Uran 1781. godine, bio je nepokolebljiv u svojoj potrazi za nebeskim telima. Te avgustovske noći 1789, koristeći svoj moćni reflektor teleskop, Heršel je primetio mali, svetao objekat koji kruži oko Saturna. Bio je to šesti po redu otkriveni Saturnov mesec, koji je kasnije nazvan Enceladus prema džinu iz grčke mitologije.

Heršelovo otkriće bilo je izuzetno značajno jer je pokazalo da Saturnov sistem mesečeva sadrži mnogo više objekata nego što se ranije mislilo. U to vreme, poznato je bilo svega pet Saturnovih mesečeva, a Heršelov rad je otvorio vrata za buduća istraživanja koja su dovela do otkrića još desetina mesečeva oko ove prelepe planete sa prstenovima.

Karakteristike ledenog sveta

Enceladus je relativno mali mesec - njegov prečnik iznosi svega 504 kilometra, što ga čini šestim po veličini među Saturnovim mesecima. Kada biste mogli da se vozite automobilom oko Enceladusa, putovanje bi vam trebalo otprilike 40 sati neprekidne vožnje. Uprkos maloj veličini, ovaj mesec se pokazao kao jedan od najaktivnijih i najzanimljivijih objekata u spoljašnjem Sunčevom sistemu.

Površina Enceladusa je pokrivena debelim slojem leda, što mu daje izuzetno visok albedo - reflektuje čak 90% sunčeve svetlosti koji na njega pada. Zbog toga je Enceladus jedan od najsjajnijih objekata u Sunčevom sistemu i ujedno jedan od najhladnijih, sa temperaturama koje mogu da dosegnu -201°C.

Revolucionarno otkriće Cassini sonde

Ono što je stvarno promenilo naše razumevanje Enceladusa dogodilo se više od dva veka nakon Heršelovog otkrića. Cassini sonda, koja je stigla do Saturna 2004. godine, otkrila je nešto neverovatno - gigantske gejzire vode i leda koji izbijaju iz južnog pola meseca brzinom od nekoliko stotina metara u sekundi.

Ovi gejziri su nastali zbog čudnog fenomena koji se naziva "tigraste pruge" - paralelne pukotine u ledu na južnom polu koje su toplije od ostatka površine. Analiza materijala iz ovih gejzira otkrila je prisustvo organske hemije, što je podstaklo uzbuđenje naučne zajednice. Ispod ledene kore Enceladusa krije se okeana tečne vode, dubine do 10 kilometara, što čini ovaj mali mesec jednim od najobećavanjih mesta u Sunčevom sistemu za potragu za životom.

Enceladus danas

Moderni instrumenti su pokazali da Enceladus ima sve ključne sastojke za život kakav poznajemo: tečnu vodu, organsku hemiju i izvor energije u vidu hidrotermalne aktivnosti na dnu okeana. Ove karakteristike čine ga prioritetnim ciljem budućih astrobioloških misija.

Danas, kada obeležavamo godišnjicu otkrića ovog fascinantnog meseca, možemo samo da se divimo tome kako je jedno jednostavno astronomsko posmatranje iz 18. veka dovelo do jednog od najuzbudljivijih otkrića u modernoj planetologiji. Enceladus nas je naučio da čak i najmanji svetovi mogu da kriju iznenađenja koja menjaju naše razumevanje mogućnosti za postojanje života u svemiru.

Od Heršelove prve opservacije do današnjih sofisticiranih svemirskih misija, Enceladus ostaje simbol beskrajnih mogućnosti koje čekaju da budu otkrivene u dubinama našeg Sunčevog sistema.

Tekst je objavljen u čast 236. godišnjice otkrića Enceladusa, 28. avgusta 1789. godine