Daleko izvan planetarnog regiona, na periferiji Sunčevog sistema nalazi se ogroman oblak kometa na koje ostale zvezde deluju skoro koliko i naše Sunce. Dinamičke karakteristike oblaka mogu nam pomoći da objasnimo čak i neka izumiranja na Zemlji.
Write comment (0 Comments)
U poslednjih nekoliko vekova stvoreno je nekoliko teorija koje manje ili više uspešno objašnjavaju nastanak Sunčevog sistema. Upoznaćemo se sa nekima od njih, ali pre toga da vidimo pred kakvim zadatkom stoji dobra teorija. Ona treba da pruži objašnjenje svih bitnih činjenica koje karakterišu Sunčev sistem. A to su sledeće činjenice...
Opširnije: Nastanak Sunčevog sistema
Write comment (1 Comment) 
Što ste bliži Suncu to vam je ono, naravno, veće. I obrunuto. Evo kako ono izgleda posmatrano sa drugih plnaeta i sa Plutona:
Opširnije: Koliko je Sunce sa drugih planeta?
Write comment (0 Comments) 
Gde je centar sveta, ko oko koga kruži? Krakta istorija.
Opširnije: Sistemi sveta – kratak pregled
Write comment (1 Comment) 
Na internetu se mogu naći razni spiskovi čuda Sunčevog sistema, recimo sedam čuda, verovatno inspirisana popisom Sedam svetskih čuda starog sveta (znate ono: Kolos sa Rodosa, Statua Zevsa u Olimpiji itd.). S tim što su ova svemirska čuda stvar ličnog ukusa i afiniteta, pa se ona razlikuju od autora do autora.
Opširnije: Sedam čuda Sunčevog sistema
Write comment (0 Comments) 
Kada od Marsa krenete ka Jupiteru izbijete na Glavni asteroidni pojas.
Taj pojas je dugačak koridor oko Sunca kojim jure milioni asteroida. Izgleda da je Tvorac od tog silnog kamenja u početku nameravao da napravi planetu, ali nekako nije išlo.
Opširnije: Izgubljeni u dvorištu
Write comment (1 Comment) 
Izgleda da je Sunčev sistem samo naš. Vekovima tragamo za nekim susedima po okolini, ali po svemu sudeći ako se nešto živo van Zemlje i nađe biće to vidljivo samo pod mikroskopom. Tako ispada da nam je Zemlja dom, a Sunčev sistem dvorište. Ko zna, možda je i cela galaksija naše dvorište, ali nećemo sad o tome.
Dakle, da se prošetamo po dvorištu.
Write comment (2 Comments)
Ortov oblak mora da postoji. Problem je samo što za takvu tvrdnju nema jasnih i neposrednih posmatračkih dokaza, a njih nema jer još nisu napravljeni teleskopi koji bi na tako ogromnoj udaljenosti od Zemlje mogli da uoče tako sitne objekte kakve su komete koje inače nastanjuju Ortov oblak. Ali teorijski i posredni osmatrač i dokazi su jasni - postoji!
Opširnije: Ortov oblak dodiruje susedni zvezdani sistem
Write comment (0 Comments) 
Postoje izvesne sličnosti između asteroida i kometa. Obe vrste ovih tela su nastala u ranoj istoriji Sunčevog sistema, pre 4,5 milijarde godina, obe obilaze Sunce i obe vrste spadaju u mala tela, dakle manja su od planeta, a veća od meteoroida. Ali sastavljena su od različitog materijala i potiču iz različitih područja Sunčevog sistema.
Opširnije: Koja je razlika između kometa i asteroida
Write comment (0 Comments) 
Brzina kretanja planeta i drugih tela oko Sunca zavisi od njihovih udaljenosti od Sunca. Što je planeta Suncu bliža to je i brža – što je objašnjeno trećim Keplerovimo zakonom.
Opširnije: Koliko brzo rotiraju nebeska tela
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
