Postoje izvesne sličnosti između asteroida i kometa. Obe vrste ovih tela su nastala u ranoj istoriji Sunčevog sistema, pre 4,5 milijarde godina, obe obilaze Sunce i obe vrste spadaju u mala tela, dakle manja su od planeta, a veća od meteoroida. Ali sastavljena su od različitog materijala i potiču iz različitih područja Sunčevog sistema.  

Međutim postoje neka od tih malih tela sa karakteristikama i asteroida i kometa a to pomalo zamagljuje jasnu granicu između njih.

asteroid2

Asteroidi

pojas

Astroidni pojas

Generalno uzev, asteroidi se nalaze u asteroidnom pojasu, a to je prostor između Marsa i Jupitera i svi se oko Sunca kreću po ne mnogo izduženim orbitama. Računa se da u asteroidnom pojasu ima između 1,1 i 1,9 miliona asteroida većih od jednog kilometra, dok manjih ima na milione.

U ranoj istoriji Sunčevog sistem Jupiter, koji se vrlo brzo formirao i počeo da dominira među planetama i malim telima, uticao je svojom gravitacijom na obližnja tela. Remetio je njihove putanje što je dovodilo do brojnih sudara. Tako je Jupiter sprečio da se u prostoru između njega i Marsa formira planeta, namesto koje sada oko Sunca kruži usitnjen materijal koji će se potom nazvati asteroidima. Oni su po svom sastavu slični Zemlji. Načinjeni su od metala i stena. Imaju raznolike oblike koji najčešće podsećaju na krompir – i to poređenje je neizostavno u svakom njihovom opisu. 

Za dodelu imena asteroidima zadužena je i ovlašćena Međunarodna astronomska unija. U početku su asteroidi dobijali imena po likovima iz antičke mitologije (npr. Palas, Juno, Vesta itd.) dok u se novije doba ime otkrivenom asteroidu daje u čast neke važne ličnosti, pa tako imamo npr. 8749 Beatles ili 4900 Kneževic itd.


hb1

Komete

ortov oblak

Ortov oblak

Većina kometa potiče iz prostora iza orbite Plutona, a to je područje poznato pod imenom Ortov oblak. Orbite kometa su mnogo izduženije od orbita asteroida, toliko da se neke komete toliko daleko udaljavaju od Sunca da dolaze pod jači uticaj susednih zvezda. Kada se to desi kometa bude gurnuta ka Suncu, te nas tako ona poseti – a ponekad i lupi o neku planetu što, kad je ta planeta Zemlja, izaziva posledice koje ulaze u istoriju. 

Pošto su nastale na periferiji Sunčevog sistema, pa time i daleko od Sunca, komete su ledenije od asteroida. One su inače sastavljene od stena i leda čime su zaslužile nadimak: prljave grudve snega. Komete dobijaju svoja imena po otkrivaču – uz saglasnost Međunarodne astronomske unije. 

Kada priđu Suncu bliže od Marsa komete po pravilu ispuste dva repa. Jedan je sastavljen od plazme, drugi od prašine, sitnih čvrstih čestica. 


Komete i asteroidi

Postoje, međutim, tela koja dele osobine i asteroida i kometa. Sem toga neke komete potiču iz područja mnogo bliža Suncu, dakle ne iz Ortovog oblaka. To su kratkoperiodične komete, one koje naprave svoj obilazak oko Sunca (pa se prema tome pojavljuju i na našem nebu, tj. lako se vide sa Zemlje) u periodu kraćem od 200 godina. Postoje i dugoperiodične komete kojima za jedan obilazak oko Sunca treba po hiljadu i više godina. Orbite tih kometa ne samo da su jako izdužene već zauzimaju i najrazličitije nagibe prema ekliptici (ravan u kojoj se Zemlja kreće oko Sunca).

E sad, meteori obično potiču od kometa. Kada se kometa približi Suncu ona počne da se otapa te da ispušta rep čestica koje zatim formiraju oblak prašine koji opet nastavlja da kruži orbitom. Kada Zemlja prođe kroz taj oblak onda ona gravitacijom zahvati čestice prašine koje se zatim usled trenja o čestice atmosfere upale – te tako nastaju meteori.

Ali ne potiču baš svi meteori od kometa. Neki vode poreklo od asteroida. Na primer asteroid 3200 Phaethon je matično telo meteorskog roja Geminidi. A asteroid 311P/PANSTARRS razvija čak šest repova – iako nije kometa. 

Ukratko

Dakle, sasvim pojednostavljeno: asteroidi su čvrsta „krompirasta“ tela od metala i stena i najveći broj njih se nalazi u asteroidnom pojasu, a to je područje između Marsa i Jupitera. Komete uglavnom stanuju u Ortovom oblaku, mada ih ima i iz znatno Suncu bližih područja. One su prljave snežne grudve koje kada se približe Suncu ispštaju dva repa gasa i prašine. 

Od svega navedenog postoje i izuzeci, a to su tela sa osobnima i kometa i asteroida. 

 


Komentari

  • dragant said More
    Pošto smo videli negativnu kritiku... 13 sati ranije
  • Danicic Predrag said More
    Vidimo se dolazim da budem dosadan... 21 sati ranije
  • Siniša said More
    Nije reč o superiornosti, već o... 3 dana ranije
  • Anonymous said More
    hvala :D :D :D
    dobro vece 3 dana ranije
  • dragant said More
    Pošto su Sinišin komentar i komentari... 4 dana ranije

Foto...