Detalji
Kategorija: Život

1

Kako vekovi prolaze, ovo pitanje tišti sve veći broj pametnih glava, a čini mi se prvi put u istoriji i glave onih drugih. Sve manje je onih koji vide budućnost naše vrste kao logaritamsku krivu u usponu posutu ružama, a sve više je ljudi koji su ozbiljno zabrinuti ne samo za našu vrstu već čak i za ovu generaciju koja trenutno baulja po planeti. Sve više je raslojavanja, i ono postaje globalno, na 'Nas' (makrovećina) i 'Njih' (mikromanjina).  

Write comment (1 Comment)

Detalji
Kategorija: Događaji

NANORI AUV piko i femto

Od Laboratorija do bliskog svemira i natrag

Laboratorij za precizno inženjerstvo i tehnologiju mikro i nanosustava u suradnji sa Tehničkim fakultetom Sveučilišta u Rijeci, Centrom za mikro- i nanoznanosti i tehnologije te Astronomskom udrugom Vidulini tehnologijom 3D tiska izradila je tijekom 2018. i 2019. dva modela tipa „cubesat“.

Write comment (0 Comments)

Detalji
Kategorija: TV Astronomija

SeanTEDX 2

Distant time and the hint of a multiverse

SeanCarrollSean M Carroll

Fizičar, kosmolog

Šon Kerol je teorijski fizičar na Caltech-u u Pasadeni u Kaliforniji, gde istražuje teorijske aspekte kosmologije, teorije polja i gravitacije -- istražujući prirodu fundamentalne fizike proučavanjem strukture i evolucije univerzuma.

"Svemir je zaista ogroman. Živimo u galaksiji Mlečni put, u kojoj ima oko sto milijardi zvezda. I ako uzmete kameru i uperite je bilo gde ka nebu, i skinete poklopac, ako vam je kamera priključena na svemirski telskop Habl, videće nešto ovako. Svaka od tih malih mrlja je galaksija veličine slične našem Mlečnom putu - sto milijardi zvezda u svakoj od tih mrlja. Ima oko sto milijardi galaksija u vidljivom svemiru. Sto milijardi je jedini broj koji treba da znate. Starost svemira, između Velikog praska i sadašnosti, je sto milijardi u psećim godinama. Što vam govori nešto o našem mestu u svemiru. 

Write comment (0 Comments)

Detalji
Kategorija: Jupiter

JRS 12

Decenijama je jedna od velikih misterija Sunčevog sistema dubina Jupiterovih vidljivih obelježja, a to su poznati pojasevi i zone, koje, uz oluje, daju Jovijanskom divu upečatljiv izgled. Jesu li to samo 'površnske' strukture ili, naprotiv, pružaju svoje korijene u nedra planeta? Utiče li Sunčeva energija na izgled Jupitera?

Write comment (0 Comments)

Komentari

  • Драган Танаскоски said More
    Za razliku od hemijskih reakcija... 3 dana ranije
  • Rapaic Rajko said More
    Molio bih autora da napise malo vise o... 3 dana ranije
  • Miki said More
    U svakom slučaju, civlizacija koja bi... 6 dana ranije
  • Baki said More
    Ovu planetarnu maglinu astronomi... 6 dana ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Slažem se što se tiče Dajsonove... 6 dana ranije

Univerzum

nauka

Astronautika

Revolucija

Foto...

Praksa

instrumenti

Razno