Kina je 11. oktobra 2020. u 16:57 UTC s rampe LC-2 kosmičkog centra Xichang lansirala raketu 'Dugi Marš CZ-3B' (Y63). Teret je bio jedinstveni geostacionarni satelit. Radi se o 'Gaofenu 13' (高分 十三 号 卫星), civilnom satelitu čiji dizajn nije javan, ali se veruje da ima primarno ogledalo prečnika gotovo dva metra. Zapravo, govorimo o satelitu za promatranje Zemlje smeštenom u geostacionarnoj orbiti. A koja je poenta tako nečeg? Špijunski i sateliti za posmatranje Zemlje su obično na nižoj orbiti da bi mogli da obezbede maksimalnu rezoluciju, zadatu granicom difrakcije nametnutom prečnikom primarnog ogledala – ili primarnog sočiva – optike (radarski sateliti imaju druga ograničenja). Ali ove niske orbite imaju nedostatak, jer satelit može da posmatra određeno područje vrlo kratko jer se kreće vrlo brzo. Jedno od rešenja je stvaranje konstelacije satelita, ali ih je potrebno mnogo da bi se minimalizovalo vreme između preleta. Druga mogućnost je podizanje orbite. Iako se gubi u rezoluciji, povećava se vreme leta iznad dela površine. Ako pomaknemo ovo razmišljanje do krajnjih granica, satelit bi se mogao postaviti u geostacionarnu orbitu udaljenu nekih 36.000 km tako da bude fiksiran u tački neba i sposoban da neprestano promatra velika područja gotovo čitave polutke planete (očito geostacionarni meteorološki sateliti čine isto, ali njihova je rezolucija znatno skromnija.)
Ruska državna svemirska korporacija Roskosmos predstavila planove za razvoj nove rakete pod imenom Amur. Ono što je se vidi na prvi pogled i upečatljvo je da Amur izgleda kao Falcon 9 kompanije SpaceX, samo što je manji.
Neki naučnici smatraju da univerzume nije imao poečtak. Neki opet misle da univerzumu početak nije bio potreban…. Govori ser Rodžer Penrous, matematički fizičar, matematičar, filozof nauke i ovogodišnji Nobelovac za fiziku.
Nakon sukoba u Ukrajini 2014, Rusija je odlučila da stvori potpuno nezavisni projekat orbitne stanice kao 'plan B' za slučaj da globalno sučeljavanje sa SAD-om eskalira do točke da onemogući suživot na Međunarodnoj orbitnoj stanici (ISS). Ova stanica, poznata kao ROS – Rasiskaja Orbitalnaja Stancija (rus. РОС, Российская Орбитальная Станция) – trebala je da bude formirana od najnovijih modula u ruskom segmentu: 'Nauka' (MLM), 'Pričal' (UM) i NEM, uz nekoliko manjih. U nedostatku sporazuma o obnovi saradnje na ISS-u, Rusija bi 2024. godine odvojila ove module od Međunarodne stanice kako bi formirala sopstvenu. Šta je s tim planovima? Pa, nedavno je 'Roskosmos' pretresao svoju strategiju i objavio važne vesti. Državna korporacija sada predviđa četiri scenarija za budućnost, od više do manje realnih. Prvi, i najrealniji, sastoji se od održavanja operacija na ISS-u kao do sada do 2028. ili 2030. Znači nema vlastitih stanica. Drugi scenario uključuje stvaranje ROS stanice s modulima iz ruskog segmenta, kao u predlogu iz 2014, s tim što bi se odvajanje izvelo već 2026. godine.
Odavno nisam pisao niojednoj raketi. Nije da ih nema, nego me jednostavno ne inspirišu. Međutim, ima jedna koja se nalazi u samom svetskom vrhu, na kojem se, kao i svi šampioni, šepuri, izgleda, usamljena. Za razliku od ostalih raketa kojima se normalni ljudi dive, ove se – boje! I to mnogo i sa razlogom. Koga interesuje ko je to i šta je, neka čita dalje. Radi se o nuklearnom oružju.
Teorija zavere je, kaže Vikipedija, objašnjenje nekog događaja ili situacije uključivanjem zavere zlih i moćnih aktera, često sa političkom motivacijom, iako su druga objašnjenja verovatnija. Iz nekog razloga ima ljudi koji veruju baš takvim nepotkrepljenim objašnjenjima mada su ona ponekad vrlo čudna, pa čak i besmislena. Jedna od takvih tvrdi da su bivši predsednik SAD Bil Klinton i njegova žena Hilari ubili preko pedeset svojih saradnika. Druga opet tvrdi da će snage Ujedinjenih nacija doći crnim helikopterima te će SAD staviti pod kontrolu Ujedinjenih nacija. A tu su i poznate teorije o ravnoj Zemlji i lažiranju sletanja čoveka na Mesec i tako dalje. Na kraju ovog teksta prilažemo spisak brojnih teorija zavere iz Vikipedije.
Mars je ovih dana u opoziciji i idealan je za posmatranje i slikanje. U ovakvim prilikama (a koje se dešavaju svakih 26 meseci) proteklih vekova veliki astronomi Đovani Skjapareli i Persival Lovel su netremice posmatrali Mars i otkrivali kanale i znake života na njemu. Tako se bar Lovelu činilo.
Na Grnjinim fotografijama lepo se vidi krupan reljef Marsa, a i južna polarna kapa. Ona je smrznuti suvi led, ali se proteklih vekova verovalo da je to vodeni led i da Marsovci odatle dugim kanalima sprovode vodu u žarke ekvatorijalne predele.
Kina je 11. oktobra 2020. u 16:57 UTC s rampe LC-2 kosmičkog centra Xichang lansirala raketu 'Dugi Marš CZ-3B' (Y63). Teret je bio jedinstveni geostacionarni satelit. Radi se o 'Gaofenu 13' (高分 十三 号 卫星), civilnom satelitu čiji dizajn nije javan, ali se veruje da ima primarno ogledalo prečnika gotovo dva metra. Zapravo, govorimo o satelitu za promatranje Zemlje smeštenom u geostacionarnoj orbiti. A koja je poenta tako nečeg? Špijunski i sateliti za posmatranje Zemlje su obično na nižoj orbiti da bi mogli da obezbede maksimalnu rezoluciju, zadatu granicom difrakcije nametnutom prečnikom primarnog ogledala – ili primarnog sočiva – optike (radarski sateliti imaju druga ograničenja). Ali ove niske orbite imaju nedostatak, jer satelit može da posmatra određeno područje vrlo kratko jer se kreće vrlo brzo. Jedno od rešenja je stvaranje konstelacije satelita, ali ih je potrebno mnogo da bi se minimalizovalo vreme između preleta. Druga mogućnost je podizanje orbite. Iako se gubi u rezoluciji, povećava se vreme leta iznad dela površine. Ako pomaknemo ovo razmišljanje do krajnjih granica, satelit bi se mogao postaviti u geostacionarnu orbitu udaljenu nekih 36.000 km tako da bude fiksiran u tački neba i sposoban da neprestano promatra velika područja gotovo čitave polutke planete (očito geostacionarni meteorološki sateliti čine isto, ali njihova je rezolucija znatno skromnija.)
Nakon sukoba u Ukrajini 2014, Rusija je odlučila da stvori potpuno nezavisni projekat orbitne stanice kao 'plan B' za slučaj da globalno sučeljavanje sa SAD-om eskalira do točke da onemogući suživot na Međunarodnoj orbitnoj stanici (ISS). Ova stanica, poznata kao ROS – Rasiskaja Orbitalnaja Stancija (rus. РОС, Российская Орбитальная Станция) – trebala je da bude formirana od najnovijih modula u ruskom segmentu: 'Nauka' (MLM), 'Pričal' (UM) i NEM, uz nekoliko manjih. U nedostatku sporazuma o obnovi saradnje na ISS-u, Rusija bi 2024. godine odvojila ove module od Međunarodne stanice kako bi formirala sopstvenu. Šta je s tim planovima? Pa, nedavno je 'Roskosmos' pretresao svoju strategiju i objavio važne vesti. Državna korporacija sada predviđa četiri scenarija za budućnost, od više do manje realnih. Prvi, i najrealniji, sastoji se od održavanja operacija na ISS-u kao do sada do 2028. ili 2030. Znači nema vlastitih stanica. Drugi scenario uključuje stvaranje ROS stanice s modulima iz ruskog segmenta, kao u predlogu iz 2014, s tim što bi se odvajanje izvelo već 2026. godine.
