NASA's Perseverance Rover Lands Successfully on Mars (Highlight Reel)
Nakon sedmomesečnog putovanja, NASA-in rover Perseverance uspešno se spustio na Mars 18. februara2021. Kontrolori misija u NASA-inoj Laboratoriji za mlazni pogon u južnoj Kaliforniji slave iskrcavanje NASA-inog petog i najambicioznijeg rovera na Mars
Orbitna stanica 'Mир' je započela s radom – u okviru kosmičkog programa SSSR-a – 20. februara 1986, na dan kada je lansiran njen glavni modul, tzv. 'Bazni blok', čija funkcija je bila da pruži smeštaj posadi i kontroliše sisteme stanice.
NASA-s Perseverance rover successfuly landed on Mars! Where did it land and what will it do on Mars?
- U četvrtak, 18. februara, nakon sedam meseci leta, na Mars se spustio Nasin rover Perseverance. Ovaj rover je po mnogo čemu sličan roveru Curiosity koji godinama radi na susednoj planeti, ali je opremljen sofisticiranijom opremom.
Čovek je vrlo daleko od kolonizacije obližnje zvezde a još dalje od kolonizacije Mlečnog puta. Samo putovanje je povezano sa bezbrojnim problemima. Prispeće do drugog sveta i njegovo naseljavanje je novi skup problema. To nije smetalo Nasinoj Laboratorija za mlazni pogon (JPL) da raspiše konkurs za simulaciju koja bi nam rekla koliko bi vremena trebalo čoveku da kolonizuje Mlečni put.
Kako je i planirano Nasina misija se spustila u predviđeno vreme na predviđeno mesto (?) na Marsu.
U četvrtak, 18.2.2021, posle 7 meseci leta, robotska letilica Perseverance (Istrajnost) sleće na Mars. Dire
ktan prenos sletanja u krater Jezero počinje u 20:15 po našem vremenu (EST 2:15 pm) i možete ga pratiti na Nasinoj veb lokaciji i na Nasinom Jutjubu kanalu.
Ili, prenos gledajte iz Astronomskog magazina od 20:15
Touchdown, kontakt sa Marsovom površinom je planiran za 21h i 54 minuta!
Robot rover slijeće na Jezero
Večeras u 21:55 sati po našem vremenu američka letjelica Mars Perseverance Rover nakon višemjesečnog puta u međuplanetarnom prostoru slijeće na Marsovu površinu u krater Jezero (baš Jezero, naš toponim).
Fizičar Avi Loeb sa Harvarda veruje da trebamo da ozbiljno razmotrimo ideju da je ’Oumuamua - prvi poznati objekat koji je prošao kroz naš Sunčev sistem - možda stvorila vanzemaljska civilizacija iz nekog drugog zvezdanog sistema. O tome je napisao knjigu Extraterrestrial, the First Sign of Intelligent Life Beyond Earth (Vanzemaljsko, prvi znak inteligentnog života izvan Zemlje).
Još od kako je sovjetska sonda 'Луна 3' 1959. godine prvi put snimila drugu stranu Meseca, ovo je jedna od velikih enigmi koju krije naš satelit. Zašto lunarna hemisfera koja je dalja od Zemlje nema karakteristične tamne fleke na vidljivoj strani, poznatije kao mora? Nakon mnogo godina proučavanja poznat je odgovor: Mesečeva kora s druge strane je mnogo deblja i, budući da su mora na vidljivoj strani nastala delovanjem bazaltne lave koja je ispunjavala udarne basene, lava nikada nije mogla da stigne do površine na drugoj hemisferi. U redu, ali ovaj odgovor je nedovoljan, jer ne pojašnjava zašto bi Mesečeva kora bila deblja s druge strane.
