Ukratko: kada gigantska zvezda eksplodira pa u prostor odbaci svoje spoljne slojeve ono što preostane, jezgro zvezde, to je neutronska zvezda. Ime „neutronska“ dolazi otuda što su ti objekti, ostaci nekada moćne zvezde, sačinjeni gotovo u isključivo od neutrona. 

foxneutronartwork

Moglo bi se i drugačije reći: neutronska zvezda je velika masa zapakovana u malu kuglu. Ta kugla ima prečnik od 10 ili eventualno 20 kilometara, što je uporedivo sa prečnikom jednog milionskog grada, a u njoj je smeštena masa 500 000 Zemlji! 

Čitava ta tako velika masa sabijena je u mali prečnik. Otuda proizilaze neke neobične pojave koje čine da astronomija bude tako vesela nauka, puna čudesa. Dakle, kockica ove zvezda širine i visine jednog milimetra ovde na Zemlji bila bi teška milion tona!

Zbog tako velike mase u malom prostoru gravitacija ove zvezda je nezamislivo velika i da biste pobegli sa te zvezde morali bi da se krećete brzinom od 100 000 kilometara u sekundi (da biste pobegli sa Zemlje, treba da se krećete brže od 11 kilometara u sekundi, pa sad vi uporedite).

Posledica ovako velike mase u maloj kugli je veoma glatka površina neutronske zvezde. Veoma! U čitavom svemiru verovatno nema ništa što je glatko toliko koliko neutronska zvezda. Kažemo verovatno samo zato što je svemir i pored više hiljada godina izučavanja, za nas još uvek ogromna misterija, a znanje o njemu puno ogromnih pukotina. 

Dakle, neutronske zvezde su glatke i to baš, baš. Sve do nedavno smatralo se da najviša planina na neutronskoj zvezde nije viša od nekoliko centimetara. 

Da bismo dočarali ovo rečeno uzmimo primer naše planete. Zemlja je u relativnom smislu vrlo glatka što dobro oslikava ovaj klasičan primer: ukoliko biste Zemlju smanjili na veličinu bilijarske kugle ona, ta smanjena Zemlja, bila bi glatkija od bilijarske kugle. 

Imajte na umu  da je najviša tačka na Zemlji je vrh Mont Everesta koji doseže da 8,8 kilometara visine, a najniža je udubljenje Challenger Deep koji se nalazi u Marijanskom rovu na 10,9 kilometara ispod površine okeana. Drugim rečima, kada biste bilijarsku kuglu povećali do veličine Zemlje, onda bi bila rapavija i rošavija od naše planete i to prilično.

Zapravo tek sada dolazimo do interesantnih činjenica. Fizički uslovi unutar neutronske zvezde su takvi da je njena kora (deset milijardi puta čvršća od čelika) izložena uticaju toliko jakog magnetnog polja da povremeno puca što izaziva divlju eksploziju i otpuštanje ogromnih količina gama zraka. Ovo pucanje kore nalazi se u korelaciji sa visinom planina neutronske zvezde. Ranija istraživanja su sugerisala da ove zvezde mogu da izdrže odstupanja od savršena sfera toliko da planine mogu biti visoke i po nekoliko centimetara. Ali nova istraživanja, objavljena na National Astronomy Meeting 2021 (a mi informaciju preuzimamo sa Astronomy Now) pokazuju drukčiju korelaciju između visine planina na neutronskoj zvezdi i stabilnosti kore zvezde. Ukratko, na kori zvezde ne mogu postojati tako „visoke“ planine od po nekoliko centimetara nego mnogo, mnogo niže, tek delić milimetra visine, što je bar sto puta manje od prethodnih procena. 

Zbilja, nešto glatkije od površine neutronske zvezda moguće je samo u teoriji i, čini se, nigde više.

Prema Astronomy Now


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži