mesec hor

Zamislite da se jedne noći probudite, a na nebu nema Meseca iako bi trebalo da ga bude. Gotovo 4,5 milijarde godina on je tu sa nama, vrti se oko Zemlje, i onda nestane! Šta bi se dakle desilo? Zapravo, sem astronoma, njegov nestanak te noći bi malo ko primetio. Međutim, iako sasvim neprimetne, bar za nas ljude, posledica bi bilo.

Mesec background

Prvi koji bi bili zbunjeni, sem astronoma naravno, bile bi neke životinje, pre svega one koje su aktivne noću. Kažu biolozi da moljci, koji su evoluirali milionima godina sa Mesecom na nebu, koriste njegovu svetlost za svoju orijentaciju. Mlade, tek izlegle kornjače, takođe koriste svetlo sa Meseca da pronađu svoj put do okeana. Uzgred da dodamo da tim malim stvorenjima smetaju i veštačka svetla koja ih usmeravaju na pogrešan put – ali to je već druga priča. Bez Meseca, kornjače bi se totalno izgubile i njihova populacija bi se dramatično smanjila. Sem moljaca i kornjača i mnogi drugi živi organizmi bi osetili promene. I trebalo bi da prođu hiljade, ako ne i mnogo više godina, da se živi svet prilagodi novim uslovima. 

Posledice nestanka Meseca ubrzo bi primetili i stanovnici morskih obala. Primetili bi da su plime i oseke znatno manje. Morske mene bi i dalje postojale, jer njih, sem Meseca, stvara i Sunce, ali u znatno manjoj meri. Neke oblasti koje su inače izložene izuzetno visokim plimama, kada ih one u redovnim vremenskim razmacima plave, ostale bi suve. 

Ali sa navedenim posledicama živi svet bi se još nekako izborio. Međutim dugoročno gledano čitav život na našoj planeti bio bi pred velikim izazovima, jer neke posledice koje kratkoročno nisu upadljive, dugoročno bile bi više nego dramatične. Mesec, iako je znatno manji od naše planete, tokom milijardi godina od svog nastanka, diktira Zemljin razvoj. Nekada pre tri milijarde godine Mesec nam je bio znatno bliži i po nekim računicama nalazio se svega 30-tak hiljada kilometara od nas, što je u poređenju sa sadašnjih 384.000 kilometara upadljivo malo. U to davno vreme Zemljin dan je bio značajno kraći jer se planeta oko svoje ose obrtala brže. A tu njenu rotaciju Mesec je usporavao. On putem plime i oseka vuče okeane po dnu i tako trenjem koči rotiranje planete. Istovremeno Mesec se od Zemlje i udaljavao sve do današnjeg rastojanja. Posledica ovih procesa bio je sve duži dan na Zemlji da bi danas on iznosio 24 časa (detaljnije o ovome: Mesec je nekada bio mnogo bliži). Jasno je da se i čitav život menjao u skladu sa ovim sporim promenama. Mesec inače i danas vrši uticaj na planetu i ona zbog toga rotira sve sporije. To usporavanje je veoma malo, ali naučnici su u stanju da ga izmere i ono iznosi: oko dve milisekunde po stoleću! 

Sem pomenutog svojom gravitacijom Mesec stabilizuje nagib naše planete. Taj nagib (u odnosu na ravan kretanja oko Sunca) danas iznosi 23,5 stepeni. Ali da nema Meseca, nagib bi se vremenom znatno menjao sa nepojmljivim klimatskim promenama. Naravno prema našim svakodnevnim merilima taj proces je izuzetno spor. Ali da nema tog stabilizacionog dejstva Meseca na osu Zemlje sadašnji živi svet, gledano na dugi period, bi bio ugrožen. 

Tycho
Krater Tycho na Mesecu

Uzmite da se nagib planete znatno promeni. To bi značilo da se i godišnja doba dramatično menjaju. Mi sada imamo četiri umerena godišnja doba jer je osa Zemlje tih 23,5 stepene. Ali da je ta osa znatno veća i godišnja doba bi trajala mnogo duže i onda bi na nekim delovima planete vladala gotovo večna zima i temperatura bi na toj strani bila daleko ispod nule. I čitava ta strana bi se nalazila pod debelim ledenim pokrivačem. A na drugoj strani planete akumulirala bi se užasna toplota sve do isparavanja velikih voda. 

Mi, i čitav živi svet, oblikovani smo evolucijom da živimo u sadašnjoj klimi. Kakav bi život bio na Zemlji sa tako drastičnim klimatskim promenama, sa tako ogromnim razlikama u temperaturama, sa takvim prženjem i zatim zaleđivanjem – ostaje samo na mašti da ga zamisli. I da li bi uopšte postojao složeni život veliko je pitanje. Možda bi se život sveo samo na mahovine i vrlo proste životne forme?

Da dodamo još samo to da nam je danas Mesec izvor podataka o ranoj Zemlji i Sunčevom sistemu. Kako je Mesec geološki neaktivan on je riznica drevnih vremena. Njegovi bezbrojni krateri govore o teškom bombardovanju od pre 3,8 do 4,1 milijardu godina malim telima iz svemira koji su u to davno vreme morali da pogađaju i Zemlju. A tu su i hemijske analize Mesečevih stena kakve su na Zemlji, zbog burnih geoloških procesa koji na njoj vladaju, davno nestale. 

Dakle, na kraju ostaje samo da zaključimo: hvala ti Meseče što postojiš. Bez tebe nas ne bi bilo.

Prema: What if the Moon disappeared tomorrow?

Šta bi se desilo kada bi nestalo Sunce ... Mnogo dramatičnije posledice nastale bi kada bi iznenada nestalo Sunce. Čitav Sunčev sistem bi posle nekoliko svetlosnih trenutaka počeo potpuno da se manja. Planete bi se razletele...


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži