Bivši Nasin direktor za naučna istraživanja, Michael J. Wargo (1951-2013), posthumno je nagrađen jednim kraterom na Mesecu, koji je nazvan po njemu.
Astronauti na Mjesecu biti će na tragu nastambi špiljskog čovjeka
Napomene
Nomenklatura Mesečevog reljefa podrazumeva označavanje reljefnih formi po morfološkim i drugim jedinstvenim karakteristikama tako da se one lako mogu locirati, opisati i o njima diskutovati. Nakon otkrića teleskopa astronomi počinju da daju imena površinskim (litosfernim) formama nebeskih objekata, posebno na Mesecu i Marsu. Za standardizaciju nomenklature nebeskih tela zadužena je Međunarodna astronomska unija.
U vezi Mesečeve nomenklature treba reći da je ona latinizirana te tako reč planina na Mesecu ima latinsko ime mons, zaliv sinus, dolina vallis itd. Nazivi se koriste kao prefiks u imenu datog objekta.
Japanski naučnici su pronašli ogromnu pećinu na Mesecu koja bi mogla da posluži za smeštaj mesečeve baze.
Gledano sa astrobiološke tačke, Enceladus je svakako jedan od najinteresantnijih objekata u Sunčevom sistemu, zahvaljujući globalnom podzemnom okeanu i hidrotermalnim izvorima. Ali ono što stvarno impresionira to je da je preko skoro stotinu gejzira na južnom polu moguće teoretski analizirati taj okean bez spuštanja na površinu. Iako je (od nedavno pokojni) 'Cassini' pokušao da analizira džetove, on za to nije bio konstruisan jer se u vreme njegovog lansiranja o njima nije ni sanjalo. Zato je očigledno da nam se valja vratiti na Enceladus.
Prolazne lunarne pojave
(engl. Transient Lunar Pheomena - TLP)
Jedne majske noći, tačnije 4. maja 1783. ser Viljam Heršel, engleski astronom koga neki smatraju najvećim osmatračem neba svih vremena, primetio je nad kraterom Aristarh nekakvu svetlu, crvenkastu pegu, veličine osrednje zvezde. Krater je bio obavijen mrakom pošto je na tom delu Meseca vladala noć i ova pega se lepo videla. Četiri godine kasnije, 19. i 20. aprila 1787, na istom mestu Heršel je ponovo ugledao svetlucanje.
Pazite sad: Mesečeva revolucija traje koliko i Mesečeva rotacija (tj. jedan krug Meseca oko Zemlje = jedan okret oko svoje ose), a rezultat te usklađenosti jeste da nam Mesec okreće uvek jednu istu svoju stranu. Iz ovoga možemo izvući logičan zaključak da sa Zemlje vidimo najviše polovinu ukupne površine Meseca i to samo kada je on pun. Ali, nije tako. Mi ponekad možemo da zavirimo i na drugu stranu Meseca i da prema tome vidimo ukupno više od polovine njegove površine.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
