Rečnik Mesečeve nomenklature

Detalji

Kategorija: Sateliti

Datum kreiranja: ponedeljak, 06 novembar 2017 18:34

Autor Aleksandar Zorkić

 Napomene 

Nomenklatura Mesečevog reljefa podrazumeva označavanje reljefnih formi po morfološkim i drugim jedinstvenim karakteristikama tako da se one lako mogu locirati, opisati i o njima diskutovati. Nakon otkrića teleskopa astronomi počinju da daju imena površinskim (litosfernim) formama nebeskih objekata, posebno na Mesecu i Marsu. Za standardizaciju  nomenklature nebeskih tela zadužena je Međunarodna astronomska unija.

U vezi Mesečeve nomenklature treba reći da je ona latinizirana te tako reč planina na Mesecu ima latinsko ime mons, zaliv sinus, dolina vallis itd. Nazivi se koriste kao prefiks u imenu datog objekta.

Pronađena pećina na Mesecu

Detalji

Kategorija: Sateliti

Datum kreiranja: petak, 03 novembar 2017 12:13

Autor Grujica Ivanović

Japanski naučnici su pronašli ogromnu pećinu na Mesecu koja bi mogla da posluži za smeštaj mesečeve baze.

ELF2: sonda za lov na život na Enceladusu

Detalji

Kategorija: Sateliti

Datum kreiranja: petak, 27 oktobar 2017 21:25

Autor Draško Dragović

Gledano sa astrobiološke tačke, Enceladus je svakako jedan od najinteresantnijih objekata u Sunčevom sistemu, zahvaljujući globalnom podzemnom okeanu i hidrotermalnim izvorima. Ali ono što stvarno impresionira to je da je preko skoro stotinu gejzira na južnom polu moguće teoretski analizirati taj okean bez spuštanja na površinu. Iako je (od nedavno pokojni) 'Cassini' pokušao da analizira džetove, on za to nije bio konstruisan jer se u vreme njegovog lansiranja o njima nije ni sanjalo. Zato je očigledno da nam se valja vratiti na Enceladus.

Neobične pojave na Mesecu

Detalji

Kategorija: Sateliti

Datum kreiranja: sreda, 13 septembar 2017 18:26

Autor Aleksandar Zorkić

Prolazne lunarne pojave 
(engl. Transient Lunar Pheomena - TLP)

Jedne majske noći, tačnije 4. maja 1783. ser Viljam Heršel, engleski astronom koga neki smatraju najvećim osmatračem neba svih vremena, primetio je nad kraterom Aristarh nekakvu svetlu, crvenkastu pegu, veličine osrednje zvezde. Krater je bio obavijen mrakom pošto je na tom delu Meseca vladala noć i ova pega se lepo videla. Četiri godine kasnije, 19. i 20. aprila 1787, na istom mestu Heršel je ponovo ugledao svetlucanje.

Libracije Meseca

Detalji

Kategorija: Sateliti

Datum kreiranja: nedelja, 27 avgust 2017 19:23

Autor Aleksandar Zorkić

Pazite sad: Mesečeva revolucija traje koliko i Mesečeva rotacija (tj. jedan krug Meseca oko Zemlje = jedan okret oko svoje ose), a rezultat te usklađenosti jeste da nam Mesec okreće uvek jednu istu svoju stranu. Iz ovoga možemo izvući logičan zaključak da sa Zemlje vidimo najviše polovinu ukupne površine Meseca i to samo kada je on pun. Ali, nije tako. Mi ponekad možemo da zavirimo i na drugu stranu Meseca i da prema tome vidimo ukupno više od polovine njegove površine. 

Istorija Meseca pomoću kratera

Detalji

Kategorija: Sateliti

Datum kreiranja: petak, 25 avgust 2017 18:08

Autor Draško Dragović

Mesec je u svojoj istoriji toliko puta bio pogođen meteoritima i drugim objektima, se da ti udarni krateri lako mogu da iskoriste za utvrđivanje starosti tih događaja. Uzorci stena koje su prikupili i doneli na Zemlju astronauti tokom misije „Apollo“ umnogome pomažu tom datiranju.