Sateliti

Dolazi Plavi Mesec

Detalji: Kategorija: Sateliti; Datum kreiranja: subota, 21 avgust 2021 19:16; Autor Aleksandar Zorkić

Plavi Mesec je pred nama i dele nas sati do njegovog dolaska. Nebeska mehanika je slučaj zakazala za 22. avgust u 14:57 što znači da ga nećemo videti jer će kod nas tada biti dan, a sem toga, nalaziće se daleko ispod horizonta. Pričekaćemo zato noć da Mesec ispolovi i ukaže nam se. Videćemo tada da je naš satelit u duvštvu i da ga krase dve najmožnije planete Sunčevog sisteam: Jupiter i Saturn.

Opširnije: Dolazi Plavi Mesec

Write comment (0 Comments)

Mesec i mesec – u čemu je razlika?

Detalji: Kategorija: Sateliti; Datum kreiranja: petak, 13 avgust 2021 18:19; Autor Aleksandar Zorkić

Fobos

U starom veku nije se znalo da postoje takve stvari kakve su planete, sateliti, meteoroidi itd. Pa čak i onda kada su neka od tih nebeskih tela nazvane planetama nije bila poznata njihova priroda već se smatralo da su to zvezde kao i ostale samo što švrljaju po nebu umesto da stoje u jednom mestu kao druge zvezde (doduše, nije se znalo ni šta su zvezde).

Opširnije: Mesec i mesec – u čemu je razlika?

Write comment (0 Comments)

Činjenice o mesecima

Detalji: Kategorija: Sateliti; Datum kreiranja: utorak, 10 avgust 2021 14:39; Autor Aleksandar Zorkić

titansaturn cassini

Satelit je u astronomiji pratilac, telo koji prati drugo, veće i masivnije na njegovom putu kroz prostor. Od kako je SSSR u svemir izbacio prvi veštački satelit postalo je neophodno da se oni i po nazivu oni razlikuju od prirodnih satelita. Rešenje se nametnulo samo od sebe, pa se od tada najčešće prirodni sateliti jednostavno zovu meseci, a veštački samo sateliti.

Opširnije: Činjenice o mesecima

Write comment (2 Comments)

Činjenice o Reji (Rhea)

Detalji: Kategorija: Sateliti; Datum kreiranja: nedelja, 27 jun 2021 11:39; Autor Aleksandar Zorkić

rhea375

Reja je drugi po veličini Saturnov satelit, a deveti u Sunčevom sistemu. Ovo su ostale važne činjenice o njemu.

Opširnije: Činjenice o Reji (Rhea)

Write comment (0 Comments)

Koliko ima leda na Mesecu?

Detalji: Kategorija: Sateliti; Datum kreiranja: nedelja, 16 maj 2021 19:11; Autor Draško Dragović

U narednih nekoliko godina, mnoštvo kosmičkih sondi istraživaće južni Mesečev pol. NASA čak želi da prva misija s posadom 'Artemisovog' programa sleti u antarktička područja Meseca kako bi, dugoročno, uspostavila bazu na tom području. Ali zašto baš ovo područje, a ne neko drugo? Zbog rezervi leda koji su pohranjeni u Msečevom regolitu. Sad, o koliko leda govorimo? Količina tih isparljivih rezervi ključna je za procenu veličine buduće lunarne ekonomije. Količinu leda je teško proceniti jer, suprotno onome što mnogi veruju, zaleđene naslage ne tvore netaknute glečere na dnu kratera koji su u trajnoj sencii, već je to led pomešan s regolitom i, u mnogo slučajeva, smešten na određenoj dubini. No, da pređemo na stvar: trenutni modeli procenjuju da je količina leda na Mesecu oko 1 milijarde tona.

Opširnije: Koliko ima leda na Mesecu?

Write comment (1 Comment)

Nemirna Mesečeva osa

Detalji: Kategorija: Sateliti; Datum kreiranja: ponedeljak, 22 februar 2021 17:46; Autor Draško Dragović

Pišući nedavno o teoriji o Mesecu, pomenuo sam i promenu njegove ose rotacije. Stvaranje Meseca je jedna od misterija koju solarni sistem nastavlja da čuva. Daleko najpopularnija teorija kaže da je naš satelit nastao udarom protoplanete Theie u mladu Zemlju. Ova teorija – koja je, usput, rođena zahvaljujući rezultatima analize Мesečevоg kamenja koje su sakupili astronauti 'Apolla' – još uvek važi, mada postoje određena nejasna mesta. Recimo, niko u potpunosti ne razume razliku između vidljive i skrivene strane našeg satelita. Nedavno smo videli moguće objašnjenje ove dihotomije prema kojoj bi vrućina naše planete mogla da bude uzrok različitih lunarnih lica.

Opširnije: Nemirna Mesečeva osa

Write comment (2 Comments)

Zašto dalja strana Meseca nema 'mora'?

Detalji: Kategorija: Sateliti; Datum kreiranja: sreda, 17 februar 2021 20:37; Autor Draško Dragović

Još od kako je sovjetska sonda 'Луна 3' 1959. godine prvi put snimila drugu stranu Meseca, ovo je jedna od velikih enigmi koju krije naš satelit. Zašto lunarna hemisfera koja je dalja od Zemlje nema karakteristične tamne fleke na vidljivoj strani, poznatije kao mora? Nakon mnogo godina proučavanja poznat je odgovor: Mesečeva kora s druge strane je mnogo deblja i, budući da su mora na vidljivoj strani nastala delovanjem bazaltne lave koja je ispunjavala udarne basene, lava nikada nije mogla da stigne do površine na drugoj hemisferi. U redu, ali ovaj odgovor je nedovoljan, jer ne pojašnjava zašto bi Mesečeva kora bila deblja s druge strane.