Zemlja

10 stvari koje ne znaš o Zemlji

image001"Look up, look down, look out, look around."

—    Grupa Yes, "It Can Happen"

dd20008JupiterijanacDobar savet za jedan acid band sa kraja šezdesetih. Pogledaj malo oko sebe. Sem ako nisi astronaut "Apola" (kao ja – vidi moju sliku), čitav život ćeš (uglavnom) proživeti na površini Zemlje u krugu od par stotina kilometara. Čitava planeta, nekih 5,97 sekstiliona tona, leži ispod nas; trilion kubnih kilometara zemlje, stenja i metala. Ali koliko dobro poznajemo našu planetu?

 

Šta je to geoid?

3

Pišući nedavno o vojnim satelitima a ranije i o 'običnim', susreo sam se sa zanimljivom temom koja se ticala njihove navigacije, naročito preciznog određivanje visine njihovog leta. Kako vojni GPS (da, postoji vojni segment mreže, makar deset puta precizniji) uspeva da tako precizno izmeri visinu? U odnosu na šta meri? Da li uzima u obzir gravitacione anomalije, plime i oseke, kretanje geoloških ploča i sl.? Ključna reč u priči je – geoid. Šta je to?

Koliko zapravo poznajemo svoju planetu - mapiranje okenaskog dna

mapa

Za rubriku vjerovali ili ne je podatak koji sam izguglao prije par dana. Naime, do sada je mapirano oko 19% okeanskog dna na Zemlji (vodene površine uzgred zauzimaju 71% ukupne površine Zemlje), što će značiti da je 81% dna nedovoljno poznato, a to obuhvata oko 57% ukupne Zemljine kugle. Taj podatak sam za sebe ne bi bio toliko čudan da procenat mapiranja Mjeseca nije 98%. Nepoznati su samo polarni djelovi koji su u dubokoj sjenci.

 

Zašto se Zemlja okreće?

rotiranje

U svemiru se sve okreće (osim samog svemira), i galaksije i zvezde i sve ostalo. Za život na Zemlji to je blagotvorno jer u tom njenom obrtanju Sunce periodično osvetljava i greje celu njenu površinu. I to je tako od kako je Zemlja nastala pre više od 4,5 milijarde godina, mada se brzina rotiranja vremenom menjala. A tako će se nastaviti i u budućnosti sve dok naša planeta bude postojala. Ali otkud to okretanje?

 

Zemljotres u Albaniji

slika

26.11.2019. godine, u 2:54:11 UTC (3:54 po lokalnom vremenu) desio se zemljotres magnitude 6.4 stepena po Ruhteru u Albaniji na području Drača. Glavnom potresu prethodili su raniji potresi ili foršokovi koji su ukazivali na mogućnost nastanka jačeg potresa. Posle glavnog potresa, usledilo je smirivanje tla sa još par jačih zemljotresa snage 4.8, 5.1, 5.3, 5.4 stepeni po Rihteru i nizom slabijih.

 

Pogled na Zemlju

 m1

Sada više niko ne može da kaže da je Zemlja ravna ploča. U nekim kulturama se verovalo da ta ploča stoji na leđima slonova, u nekim drugim na leđima kornjača. U to se verovalo hiljadama godina i ako je bilo ljudi koji su govorii da je Zemlja lopta. Mi sada imamo čvrste dokaze da je Zemlja lopta. Prva kosmička istraživanja dala su i prve snimke Zemlje-lopte.