Sateliti

Enceladus: Ledeni svet koji je promenio naše razumevanje Sunčevog sistema

Detalji: Kategorija: Sateliti; Datum kreiranja: četvrtak, 28 avgust 2025 00:03; Autor Astronomski magazin

Enceladus 510

28. avgusta 1789. godine, pre tačno 236 godina, čuveni britansko-nemački astronom Vilijam Heršel je kroz svoj teleskop ugledao svetlu tačku u blizini Saturna. Ovaj trenutak je označio otkriće jednog od najfascinantnijih meseca u Sunčevom sistemu - Enceladusa.

Opširnije: Enceladus: Ledeni svet koji je promenio naše razumevanje Sunčevog sistema

Write comment (0 Comments)

Džejms Veb otkrio novi mesec oko Urana

Detalji: Kategorija: Sateliti; Datum kreiranja: subota, 23 avgust 2025 00:11; Autor Astronomski magazin

MesecUranaCrop

Koristeći Nasin svemirski teleskop Džejms Veb, tim predvođen Southwest Research Institute (SwRI) identifikovao je prethodno nepoznati mesec koji kruži oko Urana, proširujući poznatu satelitsku porodicu planete na 29. Otkrivanje je izvršeno tokom Veb posmatranja 2. februara 2025. godine.

Opširnije: Džejms Veb otkrio novi mesec oko Urana

Write comment (0 Comments)

Voda na Mesecu

Detalji: Kategorija: Sateliti; Datum kreiranja: ponedeljak, 27 avgust 2018 19:03; Autor Miša Bracić

voda

U najmračnijim i najhladnijim delovima polarnih područja direktno su posmatrani definitivni dokazi o postojanju vodenog leda na površini Meseca. Ova nalazišta leda su razdvojena i moguće je da su drevna. Na južnom polu većina leda je koncentrisana u kraterima dok je led severnog pola razuđen.

Opširnije: Voda na Mesecu

Write comment (1 Comment)

Triton: Neptunov čudni mesec

Detalji: Kategorija: Sateliti; Datum kreiranja: subota, 07 decembar 2019 01:14; Autor Draško Dragović

99,9% težine solarnog sistema čini Sunce mu njegovo! Preostala beda je podeljena na 8 kakvih-takvih planeta i čak 219 meseci, tj. satelita. Sledi beskonačna buranija sitnurije: kamenčina, leda i prašine koje niko normalan ne računa. 19 satelita je dovoljno veliko da ih je nekad u istoriji sopstvena gravitacila zaloptastila (moj novi astronomski izraz) i svi su pokriveni ledom sem naš Mesec i Ija. Sedam je masivnije od Plutona i Erisa. Ti meseci se fizički ne razlikuju od planeta patuljaka, ali se ne uklapaju u našu (IAU) definiciju jer se ne okreću direktno oko Sunca. Svi ti svetovi su zla boga čudni, a šampion čudnosti je Triton. O njemu ne znamo – ništa. Skoro.

Opširnije: Triton: Neptunov čudni mesec

Write comment (0 Comments)

Kanjoni na Mesecu... i na Zemlji

Detalji: Kategorija: Sateliti; Datum kreiranja: sreda, 12 februar 2025 23:40; Autor Aleksandar Zorkić

KanjoniCrop

A 200-300 kilometara levo od tog kanjona nalazi se drugi, Vallis Schrödinger, dužine 302 kilometra, a to vam je kao od Novog Sada do Zagreba. U pitanju su, dakle, ogromne selenografske forme i nije čudo što upadaju u oči i sa velikih visina. Istina je, međutim, da se one nalaze sa druge,

Opširnije: Kanjoni na Mesecu... i na Zemlji

Write comment (0 Comments)

Kada će prestati potpuna pomračenja Sunca?

Detalji: Kategorija: Sateliti; Datum kreiranja: nedelja, 19 mart 2017 17:40; Autor Igor Smolić

Jedan od uslova neophodnih da bi se sa Zemlje moglo videti potpuno pomračenje Sunca je da prividni lik mladog Meseca biva jednak ili veći od lika Sunca. U sadašnjem trenutku evolucije sistema Zemlja – Mesec i samoga Sunca ovaj uslov je ponekad ispunjen, a kada to nije slučaj moguće je videti prstenasto pomračenje. Kada, gledano sa Zemlje, najveći mogući lik Meseca ne bude dovoljno veliki da zakloni najmanji mogući lik Sunca završiće se epoha potpunih pomračanja Sunca. Pitanje je zašto će se to desiti? I kada?

Opširnije: Kada će prestati potpuna pomračenja Sunca?

Write comment (0 Comments)

Ljuljanje (libracije) Meseca

Detalji: Kategorija: Sateliti; Datum kreiranja: nedelja, 27 avgust 2017 19:23; Autor Aleksandar Zorkić

uduzini423

Pazite sad: Mesečeva revolucija traje koliko i Mesečeva rotacija (tj. jedan krug Meseca oko Zemlje = jedan okret oko svoje ose), a rezultat te usklađenosti jeste da nam Mesec okreće uvek jednu istu svoju stranu. Iz ovoga možemo izvući logičan zaključak da sa Zemlje vidimo najviše polovinu ukupne površine Meseca i to samo kada je on pun. Ali, nije tako. Mi ponekad možemo da zavirimo i na drugu stranu Meseca i da prema tome vidimo ukupno više od polovine njegove površine.

Opširnije: Ljuljanje (libracije) Meseca

Write comment (0 Comments)