Po prvi put od kada se prate vulkanske aktivnosti Jupiterovog meseca Io, došli smo do jasne spoznaje o načinu na koji se formira atmosfera na pomenutom mesecu a uz pomoć najnovijih snimaka dobijenih ALMA interferometrom.
Prošle nedelje Nasa je najavila važno saopštenje, a kad tako nešto uradi Nasa to može biti u najmanju ruku zanimljivo, a ponekad i zaista važno.
I tako smo sa nestrpljenjem čekali vesti da bismo konačno saznali: na Mesecu postoji voda!
Credits: NASA/JPL-Caltech/SwRI/ASI/INAF/JIRAM
Jupiterov satelit Ganimed je veći od planete Merkur i deveto najveće telo Sunčevog sistema. Sastoji se pretežno od vodenog leda. Sadrži tragove koji su od fundamentalnog značaja za razumevanje evolucije 79 Jupiterovih satelita od vremena njihovog formiranja do danas.
Naš jedini prirodni satelit, Mesec, odlazi polako od nas, sve dublje i dublje u svemir i za to je sam kriv. On povlači okeane na Zemlji, stvara plimsko ispupčenje koje zbog brze rotacije Zemlje istrčava napred… O tome imate priču ovde. Ali ovog puta nas više interesuje drugi prirodni satelit, Titan. Mesec smo pomenuli samo zato da bismo videli kako on nije jedini koji se udaljava od matične planete, a i zato da bismo kasnije poredili mehanizme koji dovode do tog udaljavanja.
Što dalji, to su mi zanimljiviji. To važi za naše planete i kosmičke sonde, pa su neke od mojih meni najdražih priča vezane baš za ove teme. Danas ćemo posetiti Uran i komšiluk...
Mesec je pre 4,5 milijarde godina obletao našu planetu na svega tridesetak hiljada kilometara visine (22,530 kilometara govore neki proračuni). Danas je petnaest i više puta dalje i u proseku nalazi se na visini od 385 000,6 kilometara (od središta Zemlje do središta Meseca). On od praiskonskih vremena stalno beži od nas.
