Tamne površine na Mesecu, danas poznate kao mesečeva mora (maria), kroz istoriju su različiti narodi tumačili na simboličan, mitološki ili praktičan način, u skladu sa svojim kulturnim i posmatračkim tradicijama.
Opširnije: Tamne površine na Mesecu – u tradiciji
Write comment (0 Comments) 
Titan je najveći mesec planete Saturn i najveći je među 274 Saturnova meseca koja je poznato da kruže oko nje.
Opširnije: Ima li Titan zaista okean? Ili ne?
Write comment (0 Comments) 
Kada pogledamo u noćno nebo, Mesec nam se čini kao večan i nepromenljiv prizor – tiha, beživotna stena koja mirno kruži oko Zemlje. Njegova siva, kraterima prekrivena površina deluje kao spomenik drevnim kosmičkim događajima, zamrznutim u vremenu. Ova slika Meseca kao geološki „mrtvog“ sveta duboko je ukorenjena u našoj svesti.
Write comment (0 Comments)
Kada pogledamo u noćno nebo, Mesec nam se čini kao večan i nepromenljiv prizor – tiha, beživotna stena koja mirno kruži oko Zemlje. Njegova siva, kraterima prekrivena površina deluje kao spomenik drevnim kosmičkim događajima, zamrznutim u vremenu. Ova slika Meseca kao geološki „mrtvog“ sveta duboko je ukorenjena u našoj svesti.
Opširnije: Bljeskovi u tami: Da li je Mesec zaista mrtav?
Write comment (0 Comments) 
U noći s ponedjeljka na utorak, na našem nebu od 18:09 do 07:24, očekuje nas lijep, pun Mjesec.
Write comment (0 Comments)
Kada pogledamo u noćno nebo, često razmišljamo o planetama. Ali šta je sa njihovim pratiocima? Naš solarni sistem je prepun meseca – od Jupiterovih čuvenih Galilejevih satelita do Saturnovih ledenih svetova. Ipak, uprkos njihovoj sveprisutnosti, proces njihovog nastanka dugo je ostao obavijen velom misterije. Do sada nismo mogli da posmatramo ovaj kosmički proces na delu.
Opširnije: Teleskop Džejms Veb posmatra rađanje meseca
Write comment (0 Comments) 
Već znamo dosta o tome kako se formiraju planete, ali formiranje meseca je potpuno drugačiji proces, i onaj sa kojim nismo toliko upoznati. Naučnici misle da razumeju kako je nastao najvažniji Mesec u našem Sunčevom sistemu (naš sopstveni), ali njegovo nasilno rođenje nije norma, i ne može objasniti veće sisteme meseca poput Galilejevih meseca oko Jupitera. Novo poglavlje knjige (koje je takođe objavljeno kao pre-print rad) Yuhita Shibaikea i Yanna Aliberta sa Univerziteta u Bernu raspravlja o različitim idejama koje okružuju formiranje velikih sistema meseca, posebno Galilejevih, i kako bismo ih jednog dana mogli razlikovati.
Opširnije: Kako su nastali Galilejevi meseci Jupitera?
Write comment (0 Comments)
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
