Teško je zamisliti veću pustoš od one koja valada na Mesecu. Čitav jedan svet sazdan je od debelih naslaga prašine i razbacanog kamenja. Pustoš strašna, gluva, bez pokreta, mrtva. Mesec je romantičan samo izdaleka i samo pesničkoj duši.
Write comment (1 Comment) 
Termin krater ima u Mesečevoj topografiji vrlo široko značenje. Pod njim se podrazumevaju sve prstenaste formacije a one su uglavnom kružnog oblika (sa brojnim izuzecima). Različitog su porekla i veoma različite veličine. Najmanji krateri se mogu videti samo pod mikroskopom, dok u najveće može stati i manja država jer im prečnik ide i do 300 kilometara. Kratera ispod 1 metra u prečniku ima više miliona, a prečnika preko 1 kilometar oko trista hiljada i to na nama bližoj strani. Ukupno na Mesecu ih ima oko milion.
Write comment (0 Comments) 
Na Mesecu, prema novim podacima, ima dosta manje vode nego što se do sada računalo.
Opširnije: Manje vode na Mesecu
Write comment (0 Comments) 
Teško je zamisliti veću pustoš od one koja vlada na Mesecu. Čitav jedan svet sazdan je od debelih naslaga prašine i razbacanog kamenja. Pustoš strašna, gluva, bez pokreta, mrtva. Mesec je romantičan samo izdaleka i samo za pesničku dušu.
Opširnije: JEDAN DAN NA MESECU
Write comment (7 Comments) 
Prolazne lunarne pojave
(engl. Transient Lunar Pheomena - TLP)
Jedne majske noći, tačnije 4. maja 1783. ser Viljam Heršel, engleski astronom koga neki smatraju najvećim osmatračem neba svih vremena, primetio je nad kraterom Aristarh nekakvu svetlu, crvenkastu pegu, veličine osrednje zvezde. Krater je bio obavijen mrakom pošto je na tom delu Meseca vladala noć i ova pega se lepo videla. Četiri godine kasnije, 19. i 20. aprila 1787, na istom mestu Heršel je ponovo ugledao svetlucanje.
Opširnije: Neobične pojave na Mesecu
Write comment (5 Comments) 
Broj poznatih prirodnih satelita u Sunčevom sistemu je promenljiv i danas sa novim tehnikama i tehnologijom otkrivanja morate često da proveravate da li je došlo do neke izmene ako želite da budete koliko – toliko ažurni.
Opširnije: Koliko ima prirodnih satelita oko planeta?
Write comment (0 Comments) 
Vekovima se Jupiter i Saturn takmiče za poziciju planete sa najviše satelita. Galilej je 1610. otkrio četiri satelita Jupitera, ali do kraja veka Saturn je poveo sa pet novih satelita. Posle je opet Jupiter stigao na čelnu poziciju, pa onda opet Saturn i tako se obe planete smenjuju na prvom mestu, s tim što su se u početku otkrivali jedan po jedan satelit da bi se danas došlo do toga da se u kataloge beleže odjednom po više satelita, čak i po nekoliko desetina.
Opširnije: Saturn ponovo ima najviše satlita
Write comment (0 Comments)
Henri Poincaré je osnova, za...
2 dana ranije
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
