Zamislite trenutak u kojem kafa u vašoj šolji više nije mirna tečnost, već postaje smrtonosni projektil. U sekundi, zidovi vaše sobe prestaju da budu zaklon i postaju krhotine koje jure ka vama. Dok sedite i čitate ovaj tekst, vi ste putnik na džinovskom, nevidljivom zamajcu koji se okreće vrtoglavom brzinom. Ne osećate to kretanje jer je ono konstantno, baš kao što ne osećate brzinu u avionu dok krstari mirnim nebom.
Program Artemis predstavlja NASA-in najambiciozniji poduhvat u modernoj eri – misiju koja ne teži samo ponovnom sletanju ljudi na Mesec prvi put od 1972. godine, već uspostavljanju trajnog ljudskog staništa. Ova održiva baza zamišljena je kao vitalna odskočna daska za buduće pohode ka Marsu i dubinama Sunčevog sistema.
Zamislite da usred vedrog prolećnog dana podignete pogled i, tik uz zaslepljujuće Sunce, ugledate blistavu mrlju sa dugim, svetlećim repom. Iako ovakvi prizori deluju kao deo drevnih legendi, novootkrivena kometa C/2026 A1 (MAPS) mogla bi nam upravo to prirediti početkom aprila. Ova „sunčeva kometa“, uočena u januaru od strane tima astronoma amatera u pustinji Atakama, trenutno juri ka svom vrelom sastanku sa našom zvezdom.
Još 12. avgusta 1864. godine, nemački astronom Hajnrih Luj d’Arest (Heinrich Louis d’Arrest) usmerio je svoj teleskop ka sazvežđu Pegaz i otkrio objekat koji i danas, vek i po kasnije, intrigira naučnu zajednicu. Reč je o galaksiji NGC 7722, smeštenoj na oko 187 miliona svetlosnih godina od Zemlje, čiji nam "hibridni" izgled otkriva dramatičnu priču o drevnom kosmičkom nasilju.
„Tamna energija“ je zagonetno ime za dominantnu fizičku komponentu našeg svemira. Šira ideja tog koncepta je sa nama u stvari već više od jednog veka i evoluirala je sa napretkom fizike i astronomije. Skiciraćemo ovde taj proces.
Korisno je da prvo objasnimo razliku između „tamne materije“ i „tamne energije“.
Verovatno ste je videli, čak i ako niste znali šta gledate. To je ona nejasna mrlja svetlosti na noćnom nebu, slab sjaj za koji su drevni astronomi mislili da je samo oblak. To je Andromeda, naša najbliža velika galaksija, naš kosmički sused.
Što dublje prodiremo u prostranstva svemira, to bliže prilazimo samom početku vremena. Ova potraga za "kosmičkom zorom" — periodom kada su prve zvezde i galaksije počele da razbijaju tamu ranog univerzuma — dobila je svoj najznačajniji preokret do sada.
Pre tačno jednog veka, u jeku kvantne revolucije 1926. godine, austrijski fizičar Ervin Šredinger podneo je na objavljivanje rukopis koji će iz korena promeniti naučnu koncepciju stvarnosti. Njegov centralni deo bila je naizgled jednostavna jednačina, koja je ubrzo postala najvažniji prozor čovečanstva u subatomski svet. Iako je prošlo stotinu godina, Šredingerova jednačina i dalje predstavlja temelj moderne fizike, objašnjavajući kako kvantni objekti interaguju sa svojom okolinom sa neverovatnom preciznošću.
Svi mi, izuzimajući fizičare (i astronome), o najvažnijim, osnovnim, esencijalnim itd. stvarima često ne znamo ništa. Ili smo samo nešto načuli o njima. Temeljne stvari ne primećujemo, nismo ih svesni iako sve, bukvalno baš sve od njih zavisi i bez njih ne možemo. Istovremeno pažnju posvećujemo potpuno nebitnim stvarima, stvarima od kojih u suštini baš ništa ne zavisi i koje ćemo ionako već prekosutra zaboraviti: recimo, da je Kanje Vest rekao…. pa sad šta god da je rekao, eto već sam zaboravio šta.
Priče o udarima koji su menjali tok života na Zemlji nisu samo deo naučne fantastike, već i naše daleke prošlosti. Zato svako novo otkriće potencijalno opasnog asteroida privlači pažnju i naučnika i javnosti.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
