Artemis II je druga misija u NASA-inom programu Artemis i predstavlja ključni korak ka trajnom povratku ljudi na Mesec. Za razliku od Artemis I, koja je bila bespilotna, Artemis II će biti prva misija sa posadom koja koristi svemirski brod Orion i raketu Space Launch System (SLS). Glavni cilj misije je testiranje svih ključnih sistema u realnim uslovima dubokog svemira, pre prvog sletanja ljudi na Mesečevu površinu u okviru misije Artemis III.
Sto ispred vas deluje čvrsto. Pod pod vašim nogama je stabilan. Ovo je stvarnost kakvu poznajemo – opipljiva, predvidljiva i objektivna. Ali možda je to samo iluzija?Sto ispred vas deluje čvrsto. Pod pod vašim nogama je stabilan. Ovo je stvarnost kakvu poznajemo – opipljiva, predvidljiva i objektivna. Ali možda je to samo iluzija?Sto ispred vas deluje čvrsto. Pod pod vašim nogama je stabilan. Ovo je stvarnost kakvu poznajemo – opipljiva, predvidljiva i objektivna. Ali možda je to samo iluzija?
Astronomi su, posmatrajući čuvenu maglinu, uočili nešto potpuno neočekivano: misterioznu „gvozdenu traku“ koja se proteže kroz nju. Ovaj pronalazak ne samo da dovodi u pitanje naše razumevanje evolucije zvezda, već nas podseća da čak i u našem kosmičkom komšiluku vrebaju duboke misterije koje čekaju da budu rešene.
Svemirski teleskop Džejms Veb je pružio izuzetno detaljan prikaz unutrašnjeg dela Heliks magline, jedne od najbližih i najpoznatijih planetarnih maglina. Na snimku se vidi mnoštvo gustih struktura nalik kometama — stubova sa svetlim glavama i izduženim repovima — koji se prostiru duž unutrašnje ivice šireće gasne ljuske. Njihove zlatne i narandžaste nijanse naglašavaju dinamične procese u okruženju umiruće zvezde.
Gas i prašina koji ističu iz zvezda mogu, pod odgovarajućim uslovima, da se sudare sa okruženjem zvezde i stvore udarni talas. Sada su astronomi, koristeći Veoma veliki teleskop Evropske južne opservatorije (ESO-ov VLT), snimili izuzetan udarni talas oko mrtve zvezde
Za nas, na površini planete, "Dole" je pravac u kojem stvari padaju, smer u kojem nas vuče sila gravitacije – ka centru Zemlje. Ali kada se odmaknemo od naše planete i sagledamo širu sliku, koncepti "gore" i "dole" gube svoje uobičajeno značenje i ustupaju mesto daleko složenijoj i veličanstvenijoj stvarnosti.
Kada pokušamo da shvatimo šta svetlosna godina predstavlja i kolika je ona– ne samo kao broj na papiru, već kao stvarna, fizička razdaljina – naš mozak staje. To nije neuspeh mašte, već sudar naše biološke, zemaljske intuicije sa istinskom, neshvatljivom skalom kosmosa.
Diona je četvrti po veličini Saturnov mesec, I najdalji je među većim unutrašnjim satelitima, a krije brojne zanimljive misterije, poput neobičnih pramenih struktura u vidu dubokih svetlih kanjona I litica koje nam ukazuju na prilično interesantnu prošlost. U ovom videu govoriću o tome šta sve znamo o Dioni, i videćemo kakve misterije krije ovaj interesantni Saturnov mesec.
Naučnici su potvrdili da se naš solarni sistem nalazi unutar ogromnog, vrućeg „mehura“, a nedavno su pronašli i dokaze o strukturi koja kao da je preuzeta iz naučne fantastike: radi se o „tunelu“ koji nas povezuje sa udaljenim zvezdama.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
