Ovo je toliko nevažno pitanje za mene lično da se i ne upuštam u jalove rasprave. Tesla je bio naučnik pre svega. Milion puta korisnije bi bilo da pričamo o njegovim eksperimentima nego da raspredamo u prazno nevažne stvari. ALI !!!... Kada ChatGPt mi kaže da je Hrvat, odreagujem burno jer prosto volim da nazovem stvari, ljude, događaje onakvim kakve zaista jesu, a ne da pratim opšte mišljenje. Ulica Alojza Stepinca se nastavlja na ulicu Nikole Tesle u Hrvatskoj.
U svakom školskom udžbeniku, ilustracija unutrašnjosti planete izgleda gotovo identično: kao breskva sa čvrstom košticom u sredini. Navikli smo na model u kojem se svetovi sastoje od strogo definisanih, urednih slojeva – gustog metalnog jezgra, kamenog omotača (mantla) i tankog sloja atmosfere na samom vrhu. To je arhitektura naše Zemlje i našeg neposrednog komšiluka, pa smo prirodno pretpostavili da je to univerzalni recept kosmosa.
Jedna od najfascinantnijih vremenskih kapsula u našem galaktičkom susedstvu je maglina Kristalna kugla (NGC 1514). Iako na prvi pogled deluje kao eterični, spokojni veo jonizovanog gasa, najnoviji uvidi otkrivaju da njena hromatska lepota skriva dinamičan i naučno intrigantan ples u samom jezgru.
Mlečni put, naš kosmički dom, predstavlja prostranstvo koje prevazilazi granice ljudske mašte. Prema podacima agencije NASA, ova zvezdana metropola se proteže na oko 100.000 svetlosnih godina, dok se u njenom beskrajnom ponoru nalazi između 100 i 400 milijardi zvezda. Ipak, ovaj gigant nije oduvek posedovao današnju moć i sjaj. Postavlja se provokativno pitanje: Da li je naša galaksija oduvek bila ovakav kolos ili je njena prošlost znatno mračnija, ispisana procesima uništenja i asimilacije?
Bagremara je zaštićeno područje u opštini Bačka Palanka. U celoj Srbiji jedino tu, na tom području, raste kukurjek, višegodišnja ranoprolećna biljka sa nežnim žutim i veoma lepim cvetom. Od 2007. godine ovo područje ima status specijalnog rezervata prirode, površine nešto manje od 120 hektara.
Planeti se spremaju za predstojeću trijadu u narednim danima
Jupiter i Venera svake su večeri sve bliže jedno drugome, nama naočigled. Iako u stvarnosti udaljeni stotinama milijuna kilometara, njihove međusobne, prividne, udaljenosti na ekliptici svakim danom su sve manje. Iz večeri u večer golim okom, bez pomagala, možemo pratiti kako se Jupiter nalazi sve niže prema zapadnom horizontu, dok se Venera penje sve višlje i višlje.
U ovom videu istražujemo 10 najvećih neodgovorenih pitanja u nauci — misterije koje se nalaze na samoj ivici ljudskog znanja. Od porekla postojanja i prirode svesti, do mogućnosti inteligentnog života van Zemlje i same stvarnosti vremena.
Da li smo sami u kosmosu? Ovo pitanje, koje je nekada pripadalo isključivo domenu filozofije i naučne fantastike, pre samo nekoliko godina činilo se spremnim za naučni odgovor. Kada je James Webb svemirski teleskop (JWST) zauzeo svoju poziciju u tački L2, očekivanja su bila astronomska: nadali smo se da ćemo u atmosferama udaljenih svetova brzo detektovati kiseonik, metan ili druge hemijske dokaze života. Međutim, prvi podaci doneli su svojevrsni „hladan tuš“. Umesto bujnih svetova sa okeanima, JWST nam je predstavio planete poput LHS 3844 b – negostoljubivu, ogoljenu stenu koja deluje kao veća verzija Merkura. Iako ovaj muk iz dubine svemira može delovati kao razočaranje, on je zapravo pokrenuo fundamentalnu promenu strategije koja nas vodi korak bliže istini.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
