Uspešno lansiranje SpaceX-ovog Starshipa, najveće i najmoćnije rakete ikada napravljene, odjeknulo je širom sveta. Nakon dva uzastopna uspešna test leta, čini se da je program uhvatio zamah. Dok su medijski izveštaji uglavnom fokusirani na impresivne snimke poletanja i sletanja, iza ovog tehnološkog poduhvata kriju se još fascinantnije i manje poznate činjenice koje otkrivaju pravu prirodu ambicija, metodologije i budućnosti ovog projekta.
Svemirski teleskop James Webb (JWST) je ponovo pomerio granice astronomije, otkrivajući masivnu crvenu supergigantsku zvezdu neposredno pre nego što je eksplodirala. Ovo revolucionarno otkriće, objavljeno 9. oktobra 2025. godine, rešava dugogodišnju kosmičku misteriju i pruža neviđen uvid u poslednje trenutke života masivnih zvezda.
Šta ako ljudi nestanu sa Zemlje? (Vremenska linija do 100 miliona godina kasnije)
What If Humans Disappeared from Earth? (Timeline to 100 Million Years Later)
Od napuštenih gradova koji se polako dave u tišini do džungli koje ponovo zauzimaju nebodere, ovo je naučna vremenska linija onoga što bi se zapravo dogodilo našoj planeti tokom narednih 100 miliona godina — ako bismo nestali bez traga.
Evropska sonda na Marsu svedočila je proletanju međuzvezdane komete 3I/ATLAS pored Crvene planete početkom meseca. Dana 3. oktobra, kometa 3I/ATLAS proletela je na udaljenosti od 30 miliona kilometara od Marsa. Orbiter za praćenje gasova u tragovima (TGO) Evropske svemirske agencije (ESA) bio je spreman za ovaj bliski susret, snimajući uljeza pomoću svog sistema za snimanje površine u boji i stereo tehnici (CaSSIS).
Naučnici decenijama pokušavaju da otkriju šta su to tamna materija i tamna energija i nudili su razne odgovore, ali ni jedan nije bio potpun, ubedljiv i eksperimentom potvrđen. Prvo su, dakle, dokazivali da tamna materija i tamna energija postoje, a sada neki smatraju da ni ta materije ni ta energija zapravo ne postoje.
Decenijama je potraga za vanzemaljskom inteligencijom (SETI) podrazumevala osluškivanje kosmosa u nadi da ćemo uhvatiti jasan, veštački radio-signal. Još od pionirskog Projekta Ozma iz 1960. godine, astronomi su usmeravali svoje radio-antene ka pojedinačnim zvezdanim sistemima, čekajući usamljeni poziv iz dubina svemira. Ovaj pristup je bio kamen temeljac naših napora da odgovorimo na prastaro pitanje: "Da li smo sami?"
Znate li ko je pre gotovo dve hiljade godina prvi pisao o putovanju brodom do Meseca i ostalih nebeskih tela? Šta se desilo u krčmi kod “Polu zvezde” na imendan šantavog torbara? Koja je to prva spravu za putovanje kroz vreme? Da li je Branislav Nušić pisao fantastiku? Ko je Beli Vojvoda, a ko Major Tom i odakle pauci na Marsu?
Oktobar 2025. godine donosi izuzetne prilike za posmatranje Jupitera, najveće planete našeg Sunčevog sistema, i njegovih fascinantnih Galilejevih meseca. Jupiter će 1. oktobra izlaziti oko 00:30 EDT (istočno letnje računanje vremena) i sijaće impresivnom magnitudom od –2,1. Do kraja oktobra, Jupiter će biti vidljiv znatno pre ponoći, pružajući obilje vremena za posmatranje.
Kometa C/2025 A6 (Lemmon) ovih dana privlači pažnju astronoma. Trenutno je sjajnija od 6. magnitude i može se videti u jutarnjim časovima. Na svom putu tek treba da se približi Suncu i Zemlji i što znači da će postati sjajnija i po proračunima može dostići treću magnitudu. U drugoj polovini oktobra će biti u dosta povoljnom položaju za posmatranje.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
