Jedno od pitanja koje muče čitaoce širom sveta jeste: zašto planete oko Sunca idu u smeru suprotnom od kazaljke na satu. A uz to se još Sunce oko centra galaksije kreće u suprotnom smeru, dakle baš kao što i kazaljke na satu ide oko svog centra!

Mapa iz 1565. godine

Pre svega treba naglasiti da planete oko Sunca idu suprotno od smera kretanja kazaljke na satu – samo ako se posmatra iznad severnog pola Sunca. A koji pol Sunca je severni, a koji južni – proizvoljno je određeno jer nema nikakvog prirodnog osnova da jedan pol bude baš južni, a drugi severni. Baš kao i na Zemlji: severno je ono gde smo mi, tj. Evropa, a južno gde su oni, Australijanci. Da su prve karte sveta crtali Aboridžani, verovatno bismo sada mi bili „dole“, na južnoj Zemljinoj polulopti.  

Ali kako je došlo do toga da planete oko Sunca kruže baš u tom smeru? Paa, odgovor na to pitanje vraća nas u doba kada se rađao Sunčev sistem. Sunce je nastalo iz rotirajućeg oblaka prašine i gasa (solarna maglina). Ukratko, oblak se velikim svojim delom, pod gravitacionim uticajem urušio u kuglu od koje će nešto kasnije nastati Sunce. Istovremeno, rotacija magline je dovela do stvaranja diska materijala oko nastalog Sunca. Vremenom je gravitacija dovela da grudvanja materije a od tih grudvi će zatim nastati planete  - koje će nastaviti kruženje oko Sunca u već započetom smeru. Taj smer inače zovemo progradno ili direktno kretanje. 

Znači, nema misterije. Moglo se desiti da se solarni oblak počeo rotirati u suprotnom smeru pa bi se i planete tako kretale, dakle u suprotnom smeru (što je retrogradno ili indirektno kretanje) i u tom slučaju pitali bismo se: zašto se planete kreću baš u tom smeru. Slučaj, dakle, slučaj je izazvao baš ovakvo kretanje. Sam oblak je dobio neki početni impuls za svoju rotaciju, možda od neke zvezde koja je u dalekoj prošlosti projurila pored njega i pokrenula ga.