Stvari su malo komplikovanije

Kada sat otkuca ponoć i dočeka 1. januar 2026. godine, svet će obeležiti kraj prve četvrtine 21. veka. Tačno 25 godina je prošlo. Zvuči jednostavno, zar ne? Ali, da li je zaista tako? Naš naizgled uredan način merenja vremena krije fascinantne neobičnosti, kompromise i skrivene složenosti. U nastavku otkrivamo kako su istorijske greške, geografske anomalije i sama fizika našeg univerzuma iskrivile našu naizgled jednostavnu predstavu o protoku vremena.

Zašto se četvrtina veka završava 2026, a ne 2025? Misterija nulte godine.

Mnogi bi instinktivno pretpostavili da se period od 25 godina, koji počinje sa 2001, završava sa 2025. godinom. Naša intuicija nas ovde vara, jer zanemaruje jednu ključnu istorijsku činjenicu koja definiše čitav naš kalendarski sistem.

Ključni razlog leži u tome što gregorijanski kalendar, koji danas koristimo, nikada nije imao "nultu godinu". Brojanje je počelo direktno sa 1. godinom nove ere.

Iz ovoga sledi da je 21. vek zapravo počeo 1. januara 2001, a ne 1. januara 2000. godine. Shodno tome, prvih punih 25 godina veka se ne završava 31. decembra 2025, već tačno kada počne Nova 2026. godina.

Kao zanimljiv kontrast, za decenije se često smatra da počinju sa okruglom godinom (npr. dvadesete godine su od 2020. do 2029.). Ovo ilustruje sukob između formalnog, ordinalnog brojanja (koje primenjujemo na vekove i milenijume) i kolokvijalnog, kulturnog grupisanja (koje koristimo za decenije poput "osamdesetih"). Ali, ova istorijska nedoslednost je samo početak. Čak i da se svi složimo oko datuma, sam trenutak prelaska je daleko od univerzalnog.

Trenutak koji nije isti za sve: Kako su ostrva preskočila dan, a mi ne znamo tačnu sekundu.

Prelazak u drugu četvrtinu veka nije jedan univerzalan, sinhronizovan trenutak koji se dešava svuda u isto vreme. Za neke, taj trenutak će stići na prilično neobičan način.

Stanovnici pacifičkih ostrva Samoa i Tokelau su 2011. godine doneli odluku da promene stranu Međunarodne datumske linije. Ovim potezom su efektivno "preskočili" ceo jedan dan – 30. decembar 2011. za njih nikada nije postojao. Pošto su proživeli jedan dan manje u ovom veku u odnosu na ostatak sveta, da bi dostigli isti ukupan broj proteklih sati od početka veka, oni moraju sačekati dodatnih 18 sati. Zato će za njih ova prekretnica nastupiti tek u 18:00 po lokalnom vremenu 1. januara 2026.

Čak ni za ostatak sveta trenutak nije precizno definisan. Od početka veka 2001. godine, dodato je ukupno pet prestupnih sekundi kako bi se naši atomski satovi uskladili sa postepenim usporavanjem Zemljine rotacije. Iako je dugoročni trend usporavanje, Zemljina rotacija je nepredvidiva – poslednjih godina je čak zabeleženo i blago ubrzanje, što dodatno komplikuje predviđanje. Ako se usvoje predložena nova pravila i ne bude budućih dodavanja, tačan trenutak prelaska bi se dogodio 3,75 sekundi pre ponoći. Zašto? Zato što su naši satovi "veštački" pauzirani, a da bismo pronašli tačan broj sekundi od početka veka na neprekidnoj skali, moramo se vratiti unazad za te dodate deliće vremena.

Godišnja doba polako žure: Naši kalendari kasne za Zemljom.

Iako je gregorijanski kalendar izuzetno precizan, on nije savršen. Ne uspeva u potpunosti da prati tropsku godinu – vreme koje je potrebno da se godišnja doba ponove.

Problem je suptilan: prosečna kalendarska godina, čak i sa prestupnim danima, za dlaku je duža od tropske godine. Tačnije, naš kalendar je "netačan" za otprilike 27 sekundi svake godine.

U ovoj tihoj, neprimetnoj trci, Zemlja zapravo malo "pobegne" našem kalendaru. Za 25 godina, od 2001. do 2026, ova razlika je narasla na otprilike 11 minuta.

Posledica je da sezonski događaji, poput martovske ravnodnevice, stižu u proseku oko 11 minuta ranije na kalendaru nego što su stizali na početku veka. Godišnja doba polako, ali sigurno, žure ispred naših datuma.

25 godina u brojkama: Neobične statistike našeg vremena.

Prva četvrtina 21. veka donela je neke zanimljive statističke neobičnosti:

• Nejednak broj dana: U proteklih 25 godina bilo je tačno 1305 ponedeljaka, utoraka i sreda, ali za nijansu manje ostalih dana – po 1304 četvrtka, petka, subote i nedelje.
• Rođendani prestupne godine: Ljudi rođeni 29. februara ("prestupnici") imali su samo šest prilika da proslave rođendan na stvarni datum svog rođenja.
• Mit o "Vrećama novca": Popularni mit koji se širi društvenim mrežama tvrdi da se određena mesečna kombinacija dana (npr. pet petaka, pet subota i pet nedelja) dešava samo jednom u 823 godine. U stvarnosti, ova kombinacija se dogodila čak 175 puta u poslednjih 25 godina.
• Retka ravnodnevica: Iako mnogi smatraju 21. mart datumom prolećne ravnodnevice, ona se (po UTC vremenu) dogodila na taj dan samo dva puta u ovom periodu – 2003. i 2007. godine. Štaviše, neće se ponoviti do kraja 21. veka.

Zaključak: Šta nam ovo govori o vremenu?

Od nepostojeće nulte godine koja pomera početak vekova, do usporavanja Zemljine rotacije koje nas primorava da dodajemo "prestupne sekunde", jasno je da su naši kalendari i satovi zapravo mreža ljudskih kompromisa. Stvoreni su u pokušaju da se unese red u prirodni, neuhvatljivi ritam kosmosa, ali istovremeno su i podsetnik da je stvarnost uvek malo složenija od naših sistema.

https://www.timeanddate.com/news/calendar/quarter-century-2026