Pre završetka poslednje 22. orbite oko Saturna i zaranjanja u njegovu gustu atmosferu prošlog septembra, “Kasini” je poslao na Zemlju toliko podataka da će trebati godine da se na osnovu njih stvori celokupna slika o značaju ove unikatne međuplanetarne misije. Poslednja dva zanimljiva otkrića rečito govore o tome.

SaturnGI

Električne struje Saturnovih prstenova

Između prstenova i atmosfere Saturna odvijaju se procesi koji su daleko dinamičniji nego što se pre “Kasinija” mislilo. Između prstenova i atmosfere planete struje potoci jakih električnih struja. I ne samo električne struje. Tamo, takođe postoji radijacioni pojas koji se formira od zarobljenih energetskih čestica između prstenova i planete. Ovaj radijacioni pojas je sličan Van Alenovim pojasevima oko naše planete. 

Još uvek nije jasno kako ove čestice dospevaju u prostore  između mnogobrojnih prstenova “planete sa šeširom”. Takođe, ako radijacioni pojas postoji između Saturnovih prstenova, onda je ovakva pojava moguća i kod drugih planeta prstenovima.

Saturnove “kiše” 

Između Saturnovih prstenova ne teku samo električne struje. Tamo, takođe – padaju “kiše”. Naime, “Kasini” je otkrio da sa najdubljeg prstena, onog koji je najbliži Saturnu, u njegovu gornje slojeve atmosfere padaju sitne čestice koje su astrofizičari već nazvali “kišom prstena”. “Kasini” je otkrio da u ekvatorijalnim oblastima Saturna, u gornje slojeve atmosfere svake sekunde padne oko 45 tona čestica prašine, leda i gasa. 

Ovako velika količina materijala koji praktično napušta donji prsten znači da se njegova degradacija odvija daleko brže nego što se mislilo. Saturnovi prstenovi su napravljeni uglavnom od vodenog leda, ali je kiša znatno “bogatija”. U njoj se nalaze amonijak, azot, metan, ima čak i složenijih organskih čestica što može da utiče na hemijske procese koji se odvijaju u gornjim slojevima atmosfere.

Ova “kiša” u stvari nije baš kao kiša kakva pada na našoj planeti. Ona više podseća na tanane slojeve magle koje golim okom teško da možete da vidite. Čestice su tako sićušne da ako lebdite između donjeg prstena i gornje atmosfere Saturna, ne biste ih uopšte osetili.    

Grujica Ivanović
Author: Grujica Ivanović
Menadžer planiranja električnih mreža u australijskoj kompaniji Ergon Energy, magistar elektrotehnike. Napisao je veliki broj članaka iz oblasti istraživanja kosmosa koji su objavljeni u časopisima "Galaksija", "Front", "Duga", "Planeta", "Astronomija", "Astronomski magazin", Spaceflight i “Vasiona”, i u dnevnim listovima "Politika", "Večernje novosti" i "Srpska reč". Takođe, u časopisu Power Transmission and Distribution objavljuje stručne tekstove iz elektrotehnike. Pre odlaska u Australiju radio je u EPS/"Elektrokosmet", dok je na RTV Priština uređivao televizijske emisije “Horizonti nauke” i “Ekološki krug”. Autor je dve knjige iz kosmonautike: "Kosmički vremeplov" (1997, BIGZ, Beograd) o prvim programima čovekovog leta u kosmos i "Salyut: The First Space Station - Triumph and Tragedy" (2008, Springer-Praxis, London-New York) o tragediji posade prve orbitalne stanice "Saljut". Jedan je od inicijatora projekta prvog srpskog veštačkog satelita "Tesla-1". Član je Britanskog interplanetarnog društva i Instituta inženjera Australije.

Zadnji tekstovi:


Komentari

  • Miroslav said More
    Ovim budalaštinama NIJE mesto na sajtu... 1 dan ranije
  • Miki said More
    Kineska verzija je meni odlična. Čak... 1 dan ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Na netu sam našao da je 15. maja ove... 2 dana ranije
  • Драган Танаскоски said More
    Problem tri tela, kineska serija od 30... 2 dana ranije
  • Aleksandra said More
    Da li će biti nastavka? Tj filma po... 3 dana ranije

Foto...