| IZVOR: VIJESTI.ME

„Moguće je da smo potcenili efikasnost okeana kao skladišta toplote i energije“, rekao je autor studije Džer Rozental, a nova studija objavljena u vodećem dnevniku „Nauka“ podstiče ideju da okeani zadržavaju toplotu.

Ilustracija iz Wikipedie

Globalne temperature su rasle za oko petinu stepena kroz svaku deceniju između pedesetih i devedesetih godina, dok se s druge strane zagrevanje smanjilo samo upola od toga od rekordno tople 1998. godine do danas. 

Naučnici su se saglasili da je većina toplote koju su ljudi pustili u atmosferu od 1970. godine koz emitovanje gasova sa efektom staklene bašte, verovatno apsorbovana u okeanima. Međutim, postavlja se pitanje da li su okeani upili mnogo više posledica emitovanja nego što su naučnici do sada shvatali. 

„Moguće je da smo potcenili efikasnost okeana kao skladišta toplote i energije. To bi moglo da nam kupi neko vreme, koliko, ne znam tačno. Ali to neće zaustaviti klimatske promene“, rekao je autor studije Džer Rozental. 

Za jedno od objašnjenja smanjenja globalnog zagrevanja uzima se činjenica da je hlađenje istočnog dela Pacifika, nazvano La Ninja, pomoglo kao ravnoteža globalnom porastu temperature prouzrokovanom gasovima sa efektom staklene bašte. U studiji objavljenoj u avgustu objašnjeno je da je La Ninja smanjila globalnu prosečnu temperaturu tokom zime na severnoj hemisferi, ali i omogućila temperaturi da raste tokom leta. 

Kada Pacifik izađe iz faze La Ninja i postane topliji, globalne temperature bi ponovo mogle da porastu, kao i da se zagrevanje poveća. 

„Sa globalnim zagrevanjem ne primećuje se postepeno zagrevanje iz godine u godinu. Više je kao stepenište. Ništa se ne dešava 10 godina, a onda odjednom skočite i stvari se nikada ne vrate na ono kakve su bile pre“, rekao je Kevin Trenbert, naučnik „Nacionalnog centra za atmosferska istraživanja“.