Jedna od najvećih misterija moderne kosmologije je činjenica da se širenje našeg svemira ne usporava pod uticajem gravitacije, kako bismo očekivali, već se, naprotiv, ubrzava. Standardno objašnjenje za ovu zagonetnu pojavu je postojanje „tamne energije“, hipotetičke sile koja deluje suprotno od gravitacije i gura galaksije sve brže jedne od drugih. Međutim, „tamna energija“ je više oznaka za nešto što fundamentalno ne razumemo nego konačan odgovor. To je dodatak našim jednačinama koji čini da se račun poklapa sa posmatranjima.
Ovoga puta otišao sam do prvih farmi severno od Toronta. Nebo se uveče malo razvedrilo, ali kasno za moje potrebe. Arkturus je davno zašao, a kometa je već bila blizu horizonta i opet sam je jedva našao. Zbog snimanja na brzinu, na sred slike su bandere i kablovi. ...
Jupiter nije bio samo masivna planeta u nasem Sunčevom sistemu — prema novoj studiji, on je mogao imati presudnu ulogu u tome da Zemlja uopšte nastane i opstane. Bez njega, prašina i gas u ranoj fazi formiranja sistema verovatno bi se usmerile ka Suncu, sprečavajući formiranje ili stabilnost unutrašnjih stena.
James Webb svemirski teleskop (JWST) bi mogao otkriti karakteristike atmosfere poput Zemljine — uključujući kiseonik, ugljen-dioksid, vodenu paru i metan — ako bi se planeta poput Zemlje nalazila do oko 40–50 svetlosnih godina udaljena od nas. Ova fascinantna procena dolazi iz NASA-inih simulacija koje pokazuju šta bi naš najmoćniji teleskop mogao "videti" kada bi Zemlja bila udaljeni egzoplanet.
Verovatno se sećate kultne scene iz filma 2001: Odiseja u svemiru Stenlija Kjubrika, u kojoj superkompjuter HAL 9000 odbija da bude isključen i, u pokušaju da preživi, okreće se protiv astronauta. Decenijama je ova ideja bila samo domen naučne fantastike. Međutim, nova istraživanja sugerišu da bi se ovaj, nekada izmišljeni scenario, mogao polako pretvarati u stvarnost. Nedavni izveštaj kompanije Palisade Research otkriva da neki od najnaprednijih AI modela pokazuju neočekivani otpor prema gašenju, otvarajući Pandorinu kutiju pitanja o budućnosti veštačke inteligencije i našoj sposobnosti da je kontrolišemo.
Tokom vikenda, četvorometarski višestruki spektroskopski teleskop 4MOST uspešno je završio svoja prva testna posmatranja. Instaliran na teleskopu VISTA (Visible and Infrared Survey Telescope for Astronomy), koji pripada Evropskoj južnoj opservatoriji (ESO) u Čileu, 4MOST je najveći instrument ...
Evropska svemirska agencija (ESA) nedavno je sprovela najekstremniju simulaciju svemirske oluje do sada, sa zastrašujućim zaključkom: nijedna svemirska letelica ne bi preživela takav kataklizmični događaj. Cilj simulacije bio je testiranje otpornosti satelita i operativnih timova na solarnu superoluju koja bi parirala čuvenom Karingtonovom događaju iz 1859. godine, najsnažnijoj geomagnetnoj oluji ikada zabeleženoj.
Jednog dana, poslednja zvezda će umreti. Galaksije će se rastvoriti, crne rupe će ispariti, a kosmos će postati večno šireća prazna praznina u kojoj se ništa ne dešava. Zauvek. Mesto bez života, svrhe ili smisla. Ipak, možda postoji rupa u zakonima fizike koja bi budućoj civilizaciji omogućila da preživi smrt svega. Možda postoji način da svest nadživi sam univerzum i nastavi da postoji u vremenskim skalama koje prkose mašti
Jedan istraživački tim kojega su vodili znanstvenici Sjeverozapadnog sveučilišta (u Evanstonu, (am. sav. drž. Illinois), načinio je dosad najbolju sliku jedne na smrt osuđene zvijezde prije no što je ona eksplodirala.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
