Ubrzo nakon što kupe teleskop mnogi početnici shvate da imaju provblem. Objekti koje gledaju su bledi, detalji se teško vide, a celo iskustvo može biti više frustrirajuće nego magično. Istina je da vrhunsko iskustvo posmatranja zvezda zavisi mnogo manje od cene teleskopa, a mnogo više od znanja o tome kako, gde i kada posmatrati. Čitaje dalje:
Gost u novoj epizodi je prof. dr Aleksandar Palavestra, profesor na Filozofskom fakultetu u Belgradu, gde je držao kurseve arheologije, antropologije i heraldike. Jedan od kurseva koje je uveo je bio i kurs arheologije i pseudoarheologije...,
Galaksija je skup gravitaciono povezanih zvezda, stelarnih objekata (braon patuljci, neutronske zvezde), maglina, interstelarne materije od gasa i prašine, crnih rupa i… i… i još nečega što naučnici ne znaju šta je, ali to zovu tamna materija.
Generacijski brod Chrysalis - Kako poslati ljude do Proxima Centauri za manje od 400 godina?
Chrysalis je naziv za koncept generacijskog broda dužine 58 km koji bi omogućio posadi od 2400 članova putovanje do najbliže zvezde Proxima Centauri tokom perioda o 400 godina. U ovom videu govoriću o detaljima ovog interesantnog koncepta, i videćemo šta su sve autori razmatrali prilikom dizajniranja ovog futurističkog generacijskog broda.
Svaka tačka svetlosti na noćnom nebu, osim najbližih zvezda, je galaksija sa sopstvenom istorijom dugom milijardama godina. Naravno, pitanje kako su one, te galaksije nastale samo se nameće. Zahvaljujući svemirskom teleskopu Euklid Evropske svemirske agencije (ESA), počinjemo da dobijamo odgovor na to pitnaje.
Mala tela Sunčevog sistema su objekti Sunčevog sistema koje nisu ni planete, patuljaste planete, ni prirodni satelit. Termin je prvi put definisala, 2006. godine, Međunarodna astronomska unija.
Često čujemo frazu „Spasimo planetu“. To je plemenit cilj, ali prema astrofizičaru Nilu de Gras Tajsonu, on je zasnovan na pogrešnoj premisi. Zemlja je, kako ističe, neverovatno otporna. Preživela je sudare sa proto-planetama veličine Marsa i bezbrojne druge kosmičke kataklizme. Život na njoj, međutim, mnogo je krhkiji. Pravo pitanje nije hoće li planeta preživeti, već hoćemo li mi.
Nije lako napraviti redosled fizičara po njihovom značaju tokom prethodnih vekova I svaka lista je manje ili više subjektivna. Ipak, svaki od dole navednih fizičara sasvim sigurno pripada ovoj listi.
Nedeljama, ako ne i duže, među posmatračima i teoretičarima (pa i teoretičarima zavere) se raspravlja o poreklu komete 3I/ATLAS uz sugestiju da se možda radi o veštačkom objektu pridošlom iz nekog drugog solarnog sistema.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
