The History of Life On Earth - Cinematic Timelapse
Veoma kratka istorija evolucije života na Zemlji - 4 milijarde godina u nastajanju. Zamišljeno je da bude relativno jednostavno i kinematografskog izgleda. Nadamo se da strastveni entuzijasta za geonauku ili paleontologiju može da uoči i podeli detalje priča u odeljku za komentare!
Snimci, direktno snimljeni NASA-inim roverima za Mars - Spirit, Opportuniti, Kjuriositi i Perseverans - otkrivaju zamršene detalje crvene planete. Ovi roveri, delujući kao robotski geolozi, prešli su različite terene, od drevnih jezerskih korita do visokih planina, otkrivajući složenu geološku istoriju Marsa.
Zamislimo scenario koji ljubitelji astronomije žele, a to je da u svemiru IMA inteligentnog života i da iz različitih delova univerzuma od njih primamo smislene signale - od najbližih zvezda do samih granica vidljivog kosmosa. Svaki signal nosi osnovne informacije o pošiljaocu i ponudu za komunikaciju. Kakvu korist bismo mogli da izvučemo iz takvih kontakata, i kako ta korist zavisi od rastojanja?
Decembarske noći mogu biti idealne za nebeske posmatrače. Ovog decembra Saturn ostaje bez svojih prstenova (srećom, samo privremeno), meteori će seći nebo, a dolazi i najkraći dan a sa njim i zimsko doba.
Svemirski teleskop Džejms Veb (STDžV) je blisko-infracrvenim spektrografom (NIRSpec) posmatrao galaksiju CANUCS-LRD-z8.6, na samo 570 miliona godina od Velikog praska i otkrio spektralne karakteristike koje ukazuju na prisustvo aktivne, rastuće supermasivne crne rupe sa akrecionim diskom.
Svaka generacija misli da je posebna. To je osećaj koji se ponavlja kroz istoriju. Ali šta ako ovog puta stvarno jeste drugačije? Prema skorašnjim analizama, mi koji živimo danas zaista se nalazimo na pragu jedinstvenog perioda u ljudskoj evoluciji.
Svuda oko nas dokle nam pogled doseže nalazi se hiljade triliona milijardi objekata. Možda ovaj broj nije pravilno i najpametnije napisan, ali shvatate: ima mnooogo tela svuda oko nas, naročito na nebu. Na nebu vidimo galaksije, planete, satelite, zvezde, a znamo da su tu negde i crne rupe i magline i oblaci gasova. Od čega je sve to? Fizičari govore da je svet, bar što se sastavnih dolova tiče, mnogo jednostavniji nego što nam se na prvi pogled učini.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
