„Epizoda je posvećena razumevanju jedne od poznatih fizičkih veličina – entropije, koja se izuzetno retko koristi u svakodnevnom životu, pa je stekla izvestan enigmatičan status. U udžbenicima nedovoljno precizno opisana kao mera nauređenosti sistema, entropija često inspiriše umetnike i podstične raznolika spekulativna razmišljanja o svetu.
Departman za fiziku PMF-a u Nišu za ovogodišnju Noć istraživača vodi vas na putovanje kroz svemir, od planeta i kometa do zvezda, maglina, zvezdanih jata i udaljenih galaksija. Na ovom putovanju saznaćete kako je nastao jedan od najpoznatijih kataloga na izgled sličnih, a tako različitih astronomskih objekata.
Fotografiju ove galaksije napravio je svemirskog teleskopa Habl. Galaksije je upečatljiva zbog svoje nežne, “vunaste” prirode. Vunasti spiralni krakovi ukazuju na to da se nedavnao formiranja zvezda u galaksiji desilo relativno tiho.
Ovu izvanrednu fotografiju spiralne galaksije Messier 100 načinio je svemirski teleskomp Habl (NASA/ESA Hubble Space Telescop). Fotografija je dobijena kamerom širokog polja 3 (VFC3).
Gravitacione opservatorije Virgo (u Italiji) i LIGO (u SAD) su u poslednjih pet godina pokrenule eru gravitacione astronomije (gravitational waves- GV). Gravitacioni talasi, nastali usled sudara dve crne rupe prvi put su detektovani septembra 2015. godine. Sudar dve neutronske zvezde, avgusta 2017. osim gravitacionih talasa je emitovao elektromagnetne talase, od radio do gama zraka, što je posmatrano na više zemaljskih i svemirskih teleskopa. Crne rupe srednje mase su bile nepoznate do nedavne detekcije spajanja dve crne rupe i nastanka nove s masom 142 puta većom od mase Sunca.
Od kada su se prvi put pojavile kao rezultat Ajnštajnove opšte teorije relativnosti, crne rupe privlače ogromnu pažnju. Česti su „gosti“ kako naučnih radova, tako i naučno-fantastičnih knjiga i filmova. Indirektna posmatranja omogućila su nam da saznamo gde se one nalaze i šta se dešava u njihovoj okolini, ali su bile potpuno nevidlјive. Ipak aprila meseca prošle godine Event Horizon Teleskop snimio je prvu fotografiju crne rupe. Troje naučnika dobilo je Nobelovu nagradu iz fizike za istraživanje crnih rupa. Kako se menjalo naše znanje o crnim rupama, od teorije do prve fotografije i Nobelove nagrade, saznajte na ovom predavanju.
Komete su vrlo mala i vrlo velika tela Sunčevog sistema. Nukleus komete, a to je ono u sredini, čvrsto jezgro komete, u prečniku je obično nekoliko desetina kilometara (tj. obično manje od 60 km).
