U jeku smo Međunarodnog tjedna zaštite noćnog neba 13.-20.IV 2026.
Opširnije: „Prosvijetljene” vile i kuće – malograđanština na turbo-drilu
Write comment (0 Comments) 
Gde je naše mesto u ovom prostranstvu koje zovemo domom? Ljudska bića imaju duboko ukorenjenu potrebu za smislom, ali je često tražimo na pogrešnim mestima — u horoskopima koji nam obećavaju da su zvezde poređane baš zbog našeg unapređenja na poslu ili u dogmama koje nas stavljaju u centar božanske pažnje. Međutim, nauka nam otvara oči pred veličanstvenom mašinerijom postojanja. Nil deGras Tajson nas poziva da usvojimo kosmičku perspektivu — ton koji nije samo intelektualno stimulativan, već duboko human i otrežnjujući. Razmislite o ovome: niste vi samo mali stanari u velikom univerzumu. Univerzum je deo vas.
Opširnije: Kosmička perspektiva: govori Nil deGras Tajson
Write comment (0 Comments) 
Sve je spremno za ovogodišnji Mesijeov maraton!
Opširnije: Mesijeov maraton 2026 - sve je spremno
Write comment (0 Comments) 
DESI podaci sugerišu nešto radikalno: tamna energija slabi. Ako se ovi podaci potvrde, to znači da tamna energija ima dinamičku prirodu, što bi primoralo naučnike da iz korena promene predviđanja o tome kako će se univerzum završiti.
Opširnije: Mapiranje beskonačnosti: najveća 3D mapa svemira
Write comment (0 Comments) 
Evo šaljem par snimaka Venere koja se lepo vidi posle zalaska sunca.
Ovo saznanje menja našu paradigmu o poreklu lunarne vode. Umesto teorije o jednom katastrofalnom sudaru sa ogromnom kometom koji je odjednom doneo svu vodu, podaci sugerišu da je Mesec "tihi kolekcionar".
Opširnije: Otkud voda na Mesecu?
Write comment (0 Comments) 
Kako smo, u beskraju kosmičkog vremena, dospeli baš ovde, u zaklonjeni krak Mlečnog puta? I još važnije, odakle zapravo potiče kiseonik koji upravo sada, dok čitate ove redove, ispunjava vaša pluća? Ova fundamentalna pitanja o našem biološkom i zvezdanom poreklu decenijama su pokretala ljudsku radoznalost, ali su odgovori često ostajali skriveni u tami dubokog svemira. Zahvaljujući revolucionarnom naučnom proboju, astronomi su po prvi put uspeli da dekodiraju hemijske „otiske prstiju“ galaksije NGC 1365, rekonstruišući njenu turbulentnu hroniku dugu 12 milijardi godina. Ovo otkriće nije samo priča o dalekim prostranstvima; ono je ogledalo u kojem tražimo odraz sopstvenog nastanka.
Opširnije: Svemirski detektivi: kako smo otkrili razvoj naše galaksije
Write comment (2 Comments) 
Mesečeva senka može da bude duga do oko 400 000km. Astronauti Artemisa II su bili duboko u njoj, na samo sedamdesetak hiljada kilometara od površine Meseca. Tako duboki mrak je pokazao svoju svetlu stranu, omogućio im je da vide planete i udaljene zvezde.
Opširnije: Pomračenje sunca, kao nijedno drugo
Write comment (0 Comments) 
Kada noću podignete pogled ka zvezdama, lako je prepustiti se osećaju da posmatrate statičan i miran svod. Ali realnost koju nam moderna nauka otkriva je, usuđujem se reći, daleko veličanstvenija i dramatičnije nego što naša čula mogu da pojme. U delu svemira koji možemo da vidimo, postoji oko dva biliona galaksija. Zamislite taj broj na trenutak. Mi ih nismo sve prebrojali pojedinačno, ali zahvaljujući projektima poput Sloan Digital Sky Survey, koji mapira položaje galaksija u delovima neba, možemo sa velikom preciznošću da zaključimo o kolikim prostranstvima je reč.
Write comment (3 Comments)
Imajte to na umu!
Opširnije: AI je počela ozbiljno da laže
Write comment (12 Comments)| ODABRANA MESTA |
 |
   |
 |
 |
 |
   |
 |
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
