Kada su astronomi uočili nešto neobično kako se probija kroz noćno nebo, znali su da ne pripada našem komšiluku. Bio je to bledi, brzi posetilac izvan Sunčevog sistema, nazvan Threeey Atlas – treći međuzvezdani objekat ikada otkriven. Ali ovo nije bila obična kometa. Umesto da se ponaša po poznatim kosmičkim pravilima, Threeey Atlas je počeo da ih krši jedno po jedno, pokrenuvši žestoku debatu među naučnicima i pretvorivši se u jednu od najvećih kosmičkih detektivskih priča našeg doba, gde svaki novi trag samo produbljuje misteriju.
Decenijama smo živeli sa idejom da se naš univerzum ne samo širi, već da se to širenje ubrzava, vođeno misterioznom silom poznatom kao "tamna energija". Ova teorija, koja je svojim autorima donela Nobelovu nagradu, postala je jedan od temelja moderne kosmologije i oblikovala naše razumevanje konačne sudbine svega što postoji.
Prošle nedelje, četiri lasera su ispaljena u nebo iznad lokacije Evropske južne opservatorije (ESO) na Paranalu u Čileu. Svaki laser se koristi za stvaranje veštačke zvezde, koju astronomi zatim koriste da izmere i isprave zamućenje izazvano Zemljinom atmosferom. Ovaj upečatljivi događaj – lansiranje lasera sa svakog od četiri osammetarska teleskopa na Paranalu – označava važnu prekretnicu projekta GRAVITY+, velike i složene nadogradnje interferometra Veoma velikog teleskopa (VLTI) ESO-a. GRAVITY+ otključava znatno veće mogućnosti posmatranja i širu pokrivenost neba nego što je to ranije bilo moguće.
Kada pomislimo na Alberta Ajnštajna, u glavi nam se stvara slika usamljenog genija – čoveka čiji je um samostalno preoblikovao naše razumevanje univerzuma. Pamtimo ga kao ultimativni simbol intelektualne snage, nekoga ko je u tišini svoje radne sobe video ono što niko pre njega nije. Ova slika, iako inspirativna, nije potpuna.
Prve slike crnih rupa — supermasivnih divova u srcu galaksije M87 i našeg Mlečnog puta — izazvale su globalnu fascinaciju. Opisani kao kosmički proždrljivci koji gutaju sve što im se previše približi, uključujući i samu svetlost, ovi objekti su dugo bili samo teorijski koncepti. Fotografije koje je snimila Event Horizon Telescope (EHT) kolaboracija predstavljaju revolucionarno dostignuće u astronomiji, pretvarajući teoriju u vidljivu stvarnost i omogućavajući čovečanstvu da pogleda u lice jedne od najmisterioznijih sila u kosm
Nova istraživanja konačno nude odgovor, i on je iznenađujuće drugačiji i manje dramatičan nego što se mislilo. Misterija koja je dugo nagoveštavala postojanje tečne vode ili kataklizmičkih udara sada ima daleko svakodnevnije objašnjenje. U nastavku otkrivamo četiri najvažnija saznanja o ovoj fascinantnoj marsovskoj zagonetki.
Kada posmatrate noćno nebo, da li ste ikada pomislili na posetioce – ne sa druge planete, već iz potpuno drugog zvezdanog sistema? Upravo takav, redak međuzvezdani posetilac, kometa 3I/ATLAS, otkrivena 1. jula ove godine, trenutno juri kroz naše kosmičko susedstvo, pružajući nam letimičan, ali nezaboravan pogled u drugi solarni sistem.
Teleskopski pogled na kosmički oblak na tamnom, zvezdanom nebu. Oblak podseća na šišmiša u letu, raširenih krila. Većinom je crven, sa delovima koje delimično zaklanjaju tamne grudve prašine.
Verovatno se sećate kultne scene iz filma 2001: Odiseja u svemiru Stenlija Kjubrika, u kojoj superkompjuter HAL 9000 odbija da bude isključen i, u pokušaju da preživi, okreće se protiv astronauta. Decenijama je ova ideja bila samo domen naučne fantastike. Međutim, nova istraživanja sugerišu da bi se ovaj, nekada izmišljeni scenario, mogao polako pretvarati u stvarnost. Nedavni izveštaj kompanije Palisade Research otkriva da neki od najnaprednijih AI modela pokazuju neočekivani otpor prema gašenju, otvarajući Pandorinu kutiju pitanja o budućnosti veštačke inteligencije i našoj sposobnosti da je kontrolišemo.
KOJI TELESKOP DA KUPIM?
