Mars

Traganje za izvorom solarnih energetskih čestica

 aktivnosti

Solarne energetske čestice (SEP) su jedan od glavnih izazova budućih svemirskih letova. Dok uobičajene čestice solarnog vetra, elektroni, protoni i joni helijuma putuju nekoliko dana, oblaci ovih malih, veoma brzih solarnih projektila, put od 150 miliona km do Zemlje prevale za manje od sat vremena. One mogu da sprže osetljivu elektroniku svemirskih letilica i predstavljaju ozbiljan rizik za astronaute. Sunce ih izbacuje u svim pravcima pa se teško detektuju i predviđaju.

Rešena misterija 'Marsovog cveta'

mc2

Šta su ti mediji – očas posla su u stanju da kreiraju vest prema potrebi. Vest je sama sebi cilj, a ne istina ili informacija. Tako je pre neku godinu za tzv. 'Dan zaljubljenih', glupost koji su isforsirali vlasnici lanaca robnih kuća, restorana i cvećara u Americi, objavljeno da je Nasin rover 'Curiosity' otkrio na Marsu – pazi sad ovo! – 'metalni cvet'! Džaba su naučnici demantovali – vest se otrgla i poput prerijskog požara prekrila planetu, tako da sam čak i ja na Novom Beogradu čuo za nju. O čenu se radi? Pročitaj pa ćeš videti...

 

Vremenska prognoza za Mars

1.OrbitaMarsa

Kao što okeani vode utiču na vreme na Zemlji, tako pesak na Marsu utiče na vreme na Marsu. Bez okeana, sa vrlo malo vodene pare i sa tankom atmosferom, vreme na Marsu je monotono mirno oko polovine marsovske godine, koja traje oko 687 zemaljskih dana. Ali kada se Mars na svojoj ekcentričnoj orbiti približi Suncu, počinje sezona prašine i peščanih oluja.

 

Zvezde na Marsu

mn2Kako izgleda noćno nebo na Marsu? Pa očito isto kao i na Zemlji: sazviježđa su ista.Ono što se razlikuje su polarne ose i planete, jer se umesto na Crvenoj planeti nalazimo na 'plavoj planeti'. 'Spirit' i 'Opportunity' su snimili nekoliko noćnih snimaka, iako je PANCAM kamera daleko od teleskopa i nije pripremljena za takve potrebe. Na ovoj stranici možemo da vidimo najvažnije noćne fotografije koje je snimio tim MER-a. Najdraža mi je ova cirkumpolarna koju je napravio 'Spirit' iz kratera Gusev u potrazi za meteorima (i ako ih nađe, da ih istraži):

Posle misterije Marsovog metana sledi misterija Marsovog kiseonika

mk6Kao da misterija sa metanom nije dovoljna, sada znamo da na Marsu takođe postoje i drugi gas koja se pojavljuje i nestaje: kiseonik. Osetljivi instrument SAM na roveru 'Curiosity' proveo je više od 5 naših godina – oko 3 Marsove godine – detaljno mereći sastav atmosfere u krateru Gejl. Kako period analize obuhvata nekoliko krugova Crvene planete oko Sunca, to nam je omogućeno da jasno uočimo sezonski obrazac. Prva od tih varijacija, koju su prethodno nejasno detektovale druge sonde, bio je metan. Zapravo, 'Curiosity' je otkrio metan i, sem toga, otkrio da on sezonski varira. Problem je u tome što je metan sa sigurnošći utvrdio jedino 'Curiosity', dok ga evropska sonda 'ExoMars TGO' nije uspela da 'namiriše' iz orbite. Zašto? Pa, još uvek nismo sigurni, iako postoje brojne hipoteze.

Misterija metana na Marsu se produbljuje

metan krava

Misterija metana na Marsu se produbljuje. Već više od decenije sa Marsa stižu vesti da metana tamo na njemu ima, pa onda da ga nema, pa da ga ipak ima itd. najnovija vest glasi da ga ima, da je zabeležena do sada naj-najveća količina ovog gasa do sada: oko 21 deo na milijardu jedinica zapremine (parts per billion units by volume -  ppbv).

Glina, još jedna potvrda za vodu na Marsu

Curiosity beam 500Marsov rover Curiosity neumorno radi. Ispituje susednu planetu i omogućava da se realnije sagledaju uslovi na njoj. Naučnike, a i sve nas ostale, posebno interesuju oni podaci koji potkrepljuju teoriju o životu na Marsu. Već smo se pomirili s tim da tamo gore nema ni glista, a kamoli nekog složenijeg života, ali možda, možda ima ili je bilo nekih bakterijica. Astrobiolozi ne odbacuju takvu mogućnost.