Marsovo nebo razlikuje se u nekim detaljima od našeg, zemaljskog i za uspešan rad astronoma na toj planeti neophodno je da se zna sledeće:
Kod Marsa pada u oči da je tvorcu (ko god on bio), već ponestajalo teškog materijala kad je gradio ovu planetu. Srednja gustina planeta Sunčevog sistema počevši od Marsa definitivno opada.
Površina Marsa je uporediva sa površinom kopna na Zemlji. Ali postoje neke druge posledice koje nosi tako mala planeta.
Ako krenete od Sunca do Marsa ćete stići nakon što presečete putanje sparušenog Merkura, vruće Venere i rajske planete Zemlje. U Sunčevom sistemu Mars je četvrta planeta po redu. Poput ostalih planeta oko Sunca Mars se kreće po eliptičnoj putanji.
UVOD
Za Mars se zna od pamtiveka. Svojom crvenkastom bojom i jakim sjajem privlačio je pažnju još praistorijskih civilizacija. Zapise o Marsu nalazimo u drevnoj Kini, Asiriji, Egiptu i drugim državama starog sveta. U drugom mileniju pre nove ere Vavilonci već znaju za neobično kretanje Marsa unazad. On je jedna od pet "zvezda" koje ne miruju poput ostalih, već šetaju po nebu. Ove zvezde Heleni će zvati lutajuće zvezde, ili na grčkom: planete.
.... Naravno, nesreće se događaju. Na Marsu one mogu da budu fatalne ako dovedu do oštećenja skafandera ili postaje....
...Ljudskom oku crvenkasto-siva ili braon boja izgledaju mutno. Tamo je nebo slične boje. Ljudima će biti jako teško da utvrde šta je kakve boje i sve će im izgledati slično...
... Mala je šansa da bi tamošnja kolonija mogla sama da proizvodi hranu na svojim dobrima, a čak i kad bi uspela, moguće je da neka godina podbaci sa slabim prinosom, posebno na početku. Ponovo će biti potrebno donositi hranu sa Zemlje.
Medicina će zahtevati sopstvene potrebe, kao i neke druge oblasti koje su vezane za visoki tehnološki nivo....
....Svi ovi problemi su rešivi, ali zahtevaju kompleksnu mašineriju za njeno funkcionisanje. Postoje brojne ideje za samoodrživa staništa koja bi koristila brojne prirodne metode, kao što su američka 'Biosphere 2', Esina 'Mellisa' i ruska 'БИОC-3', ali sva su ona veća od prvih zamišljenih staništa, i nijedna još nije 100% tehnološki proverena u kosmosu....
Gotovo je neizbežno da će kolonija na Marsu na kraju kontaminovati čitavu planetu zemaljskim mikroorganizmima. Na današnjem nivou tehnologije, ne vidi se način kako bi to moglo da se izbegne. Svaki čovek u proseku ugošćava oko 100 triliona mikroorganizama u makar 40.000 različitih varijacija[1]. I životni prostor takođe ima svoje mikroorganizme, a ima ih i u hrani, u zemlji, opremi, a lebde i u vazduhu.
