Ako krenete od Sunca do Marsa ćete stići nakon što presečete putanje sparušenog Merkura, vruće Venere i rajske planete Zemlje. U Sunčevom sistemu Mars je četvrta planeta po redu. Poput ostalih planeta oko Sunca Mars se kreće po eliptičnoj putanji.
UVOD
Za Mars se zna od pamtiveka. Svojom crvenkastom bojom i jakim sjajem privlačio je pažnju još praistorijskih civilizacija. Zapise o Marsu nalazimo u drevnoj Kini, Asiriji, Egiptu i drugim državama starog sveta. U drugom mileniju pre nove ere Vavilonci već znaju za neobično kretanje Marsa unazad. On je jedna od pet "zvezda" koje ne miruju poput ostalih, već šetaju po nebu. Ove zvezde Heleni će zvati lutajuće zvezde, ili na grčkom: planete.
.... Naravno, nesreće se događaju. Na Marsu one mogu da budu fatalne ako dovedu do oštećenja skafandera ili postaje....
...Ljudskom oku crvenkasto-siva ili braon boja izgledaju mutno. Tamo je nebo slične boje. Ljudima će biti jako teško da utvrde šta je kakve boje i sve će im izgledati slično...
... Mala je šansa da bi tamošnja kolonija mogla sama da proizvodi hranu na svojim dobrima, a čak i kad bi uspela, moguće je da neka godina podbaci sa slabim prinosom, posebno na početku. Ponovo će biti potrebno donositi hranu sa Zemlje.
Medicina će zahtevati sopstvene potrebe, kao i neke druge oblasti koje su vezane za visoki tehnološki nivo....
....Svi ovi problemi su rešivi, ali zahtevaju kompleksnu mašineriju za njeno funkcionisanje. Postoje brojne ideje za samoodrživa staništa koja bi koristila brojne prirodne metode, kao što su američka 'Biosphere 2', Esina 'Mellisa' i ruska 'БИОC-3', ali sva su ona veća od prvih zamišljenih staništa, i nijedna još nije 100% tehnološki proverena u kosmosu....
Gotovo je neizbežno da će kolonija na Marsu na kraju kontaminovati čitavu planetu zemaljskim mikroorganizmima. Na današnjem nivou tehnologije, ne vidi se način kako bi to moglo da se izbegne. Svaki čovek u proseku ugošćava oko 100 triliona mikroorganizama u makar 40.000 različitih varijacija[1]. I životni prostor takođe ima svoje mikroorganizme, a ima ih i u hrani, u zemlji, opremi, a lebde i u vazduhu.
Rover 'Curiosity' se nalazi na Marsu još od 6. avgusta 2012. Posle 1.985 dana provedenih na Crvenoj planeti, rover je do sada video neviđena čuda: dokaze o drevnoj tekućoj vodi, metan u sadašnjoj atmosferi, ugljenik u stenama, bazaltne dine crnog peska, čudne mesece koji kruže oko prašnjave planete...
U sred ove peščane oluje, manje od 1% svetlosti koja je ulazila u Marsovu atmosferu stizala je do površine planete gde ju je 'Opportunity' fotografisao.
Te oluje često traju nedeljama, a sezona im se ponavlja otprilike svaje druge naše godine. U olujama poput te, bilo bi i tokom dana potrebno veštačko osvetlenje da bi raste biljke i usevi, a prašina je potencijalno opasna i za ljude.
Iako vetar sam po sebi nije opasan, njegova brzina je manja od mnogih oluja na Zemlji – prašina je fina poput talka, ili čak duvanskog dima – ali jedva da može da podigne list sa tla.
OK, svi znamo da Mars još nije 'postignut'. Ali mnogi istraživači koji žele da kolonizuju Mars glavnu motivaciju crpu iz toga što je to novo. Nisu zainteresovani za kolonizaciju Meseca jer je to 'već postignuto'. Oni samo žele da budu prvi posetioci na novoj planeti. Ako je to nečija motivacija, onda zapamtite, čim prvi kolonisti stignu na Mars, to će več postati 'odrađeno'. Da bi kolonija preživela, trebaće joj velika podrška sa Zemlje, milijarde dolara svakih nekoliko godina
