Kada je Mars Express Orbiter Evropske svemirske agencije pre 14 godina otkrio u atmosferi Marsa metan, svi su bili uzbuđeni, naročito astrobiolozi jer je metan značajan nagoveštaj postojanja života.
Ovo je Hellas Planitia, prostrana ravnica kružnog oblika u udarnom basenu Hellas na južnoj hemisferi Marsa. Basen je dubok 7152 metra, a širok 2300 kilometara. I naravno, suv je kao barut, jer na Marsu ono što ima od vode je zarobljeno u ledu ili duboko u podzemnim jezerima.
U jednom momentu izgledalo je da se na Marsu odigrava nešto neobično i svakako neočekivano. Kao da se jedan od velikih Marsovih vulkana probudio i počeo da bljuje iz svoje utrobe oblake dima i prašine u retku atmosferu planete.
Zbog globalne pješčane oluje upitan opstanak robota na Marsu
Ne znam koji je ovo put da je na Marsu otkrivena voda, prestao sam da brojim još prošle decenije. Ali, da me ne shvatite pogrešno, vest svakako jeste važna, ma koliko da smo oguglali na Marsovu vodu. Samo, evo već se istopila. Pre neki dan je obišla planetu i nešto se više ne pominje.
Dobro, evo ukratko.
Ove godine u opoziciju Mars ulazi 27. jula. Tada će biti udaljen 57,6 miliona kilometara.
Kako piše Astronomy Now ovih dana Nasa je objavila vest da je njen rover Curiosity pronašao nove dokaze o nastanjivosti Marsa u prošlosti. Radi se o sezonskim varijacijama prisustva metana u Marsovoj atmosferi, a ono što je u tome važno jeste da je metan najčešće posledica neke biološke aktivnosti. Bar je tako na našoj planeti.
Marsovo nebo razlikuje se u nekim detaljima od našeg, zemaljskog i za uspešan rad astronoma na toj planeti neophodno je da se zna sledeće:
Kod Marsa pada u oči da je tvorcu (ko god on bio), već ponestajalo teškog materijala kad je gradio ovu planetu. Srednja gustina planeta Sunčevog sistema počevši od Marsa definitivno opada.
Površina Marsa je uporediva sa površinom kopna na Zemlji. Ali postoje neke druge posledice koje nosi tako mala planeta.
