U prošlom članku razmatrali smo pitanje: 
 Hoće li čovek ostaviti otisak svojih čizama na Marsu?  I zamoli smo vas, naše čitaoce, da kažete svoje mišljenje i svoje stavove. Mnogi naši čitaoci dobro poznaju astronautiku, politiku i nauku i bilo bi za sve interesantno da čujemo njihov odogovor na pitanje:

Šta mislite zašto čovek treba da ide na Mars tj. 

Zašto čovek ne treba da ide na Mars?

Imate li stav? Možete li navesti razloge za ili protiv? Pišite na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.. ( Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. )

 

Evo šta je napisao

Goran Stanković

Pozdrav,

Iskustvo odlaska na Mars je ponavljanje dva iskustva koja oblikuju civilizaciju, razvoj tehnologije i pojam granice. A granice se moraju preći, po svaku cenu, bar je tako bilo do sada u istoriji. 

Odlazak na Mars ne posmatram drugačije nego kao istraživanje i otkrivanje visoko tehnološke civilizacije u koju neminovno hrlimo. Mars kao tehnološka laboratorija. Upravo sa kovidom vidimo koliko znači to iskustvo granice, odnosno krize. Iako se tehnologija RNK vakcine razvijala još od početka milenijuma, tek je kriza dovela do razvoja vakcine za „nemoguće“ kratko vreme. Mislim da je Mars takođe granica i kriza, i da će čovek poslati ljude na njega, verovatno tek posle sredine veka i po ceni, kako smatraju, između 500 milijardi i bilion dolara. Zbog ispitivanja tehnologije, nacionalnog ponosa, inata ili čega god. 

Ali, istovremeno je Mars i konačna granica ljudskih mogućnosti, telesnih pre svega. Sve je očiglednije da čovek nije sposoban telesno, verovatno i mentalno, za svemir. I ne možemo se pouzdati u „večni napredak nauke i tehnologije“. Praktično  je nezamisliva ljudska misija na Titan, recimo. A ukoliko i možemo spekulisati o tehno-genezi, „poboljšavanju“ ljudi tehnologijom, veoma bi naivno i glupo bilo, na kraju, misliti da možemo čak i naslutiti mentalni sklop tako „poboljšanog“ čoveka, i njegove želje i namere, tako da će "čovek-egzoskelet", ako ga i bude, današnjem čoveku biti „onaj drugi“, nesaznatljivi tuđin. Ta krajnja granica, koju nećemo preći, naše je telo, i ova invazija na Mars bi mogla biti, paradoksalno, i konačan povratak čoveka na Zemlju i njene probleme. 

Ne verujem da će čovek otići dalje od Marsa. Živ, biološki čovek, naravno. Dalja i dublja istraživanja u svemiru moraju preuzeti veštačka inteligencija i roboti.

Mars GS

Šta je rekao Dragan Tanaskoski

Šte je rekao Zoran Bežanović


Komentari  
Stanković Goran
+1 #3 Stanković Goran 27-04-2021 21:27
#1 zoki
Nisam siguran u Vaš optimizam, naučni i tehnološki razvoj nije baš linearno napredovanje. Posle Starog Rima pa do renesanse svet je stagnirao, najblaže rečeno, od Apola 11 je prošlo više od pola veka a čovek se nije vratio na Mesec i ne znamo kada će. Mnoga relevantna naučna istraživanja govore o problemima tela i psihe (narušenje funkcionisanja mišića, čula, posebno vida, orijentacije, krvotoka, psihoze, depresije, da ne pravim spisak), a čovek se jjoš nije udaljio više od 400 km od Zemlje, da izuzmemo 18 apolo-apostola koji su na dva-tri dana svratili do Meseca. Ne treba zanemarivati telesna ograničenja, čovek je holistična naprava. I najgore, svemir je "napravljen" za izuzetne primerke naše vrste, supermene po svemu, a ne za nas prosečne, sa raznim falinkama. Onda i ne govorimo o ljudskom rodu, već o izuzetnim pojedincima, ibermenšima, pa zamenica "mi, ljudi, ljudska vrsta" nema baš mnogo smisla. Ipak malo više nade polažem u veštačku inteligenciju nego u narative naučne fantastike.
Kizza
+1 #2 Kizza 27-04-2021 17:01
Genadij Podalka je Ruski astronaut koji je najduže boravio u svemiru, 877 dana. To mu je bio drugi odlazak u Svemir. Ako zaživi elekto pogon idemo i do Evrope 8)
zoki
+2 #1 zoki 27-04-2021 16:13
nismo verovali da ljudsko telo moze putovati brze od zvuka.netreba razmisljati dali nesto mozemo uraditi vec samo to treba uraditi
Dodaj komentar