Merkur spada u najzanimljivije planete za koje znamo, a rešavanje njegovih misterija izaziva postojeće teorije o nastanku i evoluciji Sunčevog sistema. Jedna od velikih misterija Merkura tiče se vode. Merkur je vrela planeta, bez atmosfere. Nalazi se pedesetak miliona kilometara od Sunca i kupa se u vrelim Sunčevi zracima. Njegova površinska temperatura dostiže skoro 500 stepeni. Sem toga, na njemu ne postoji atmosfera koja bi čuvala vodu od isparavanja. Po svemu tome na Merkuru nema, niti na njemu može biti vode.

Ali još pre dve decenije radarska osmatranja (radio-teleskop Arecibo, 1991. godine) Merkura zbunila su naučnike. Ona su na Merkurovim polovima otkrila neobične sjajne oblasti koje su reflektovale radio talase na način na koji to radi voda.

Merkur-led
Mozaik radarskih fotografija Mesindžera Razmeštaj vodenog leda na severnom polarnom području Merkura.
Credit: NASA/Johns Hopkins University Applied Physics Laboratory/Carnegie Institution of Washington/National Astronomy and Ionosphere Center, Arecibo Observatory

Uz malo razmišljanja naučnici su došli do interesantnih zaključaka. Pre svega moguće je da u dubokim kraterima, onim čija dna Sunce nikad ne obasjava, i gde je tempereatura niska (jer na Merkuru nema atmosfere koja bi ublažila temperaturne razlike između Suncem obasjanih i drugih predala), dakle moguće je da postoji zaleđena voda. Otkud ona? Pa jedino od kometa i asteroida koji su padali tokom prošlosti u te predele planete. Kako je osa rotiranja Merkura gotovo savršeno uspravna (njen nagib je manji od jednog stepena) njegovi polovi nikada nisu izloženi Sunčevim zracima, pa se time i duboki krateri na polovima ove planete večno nalaze u mraku, na tempretari u debelom minusu.

Ali sve to, i još mnogo drugog, trebalo je i proveriti i to na licu mesta. Tu u čitavu priču ulazi Messenger, Nasina letelica koja je od prošle godine u poseti ovoj maloj planeti. Mesindžer obleće Merkur, snima ga i na Zemlju šalje podatke. Snimci ovog orbitera koji su prikupljeni tokom prošle i ove godine potvrdili su da na Merkuru zaista postoje naslage zaleđene vode i to izlgeda u znatnim količinama. Grube procene govore o količini između 100 milijardi pa do čak trilion tona.

Ali nije to ono najinteresantnije. Podaci sa Mesindžera govore da je taj led uronjen u neobičnu tamnu materiju duž najvećeg dela naslaga i to u području gde su tempereature za nijansu više od minimalno neophodne da bi led ostao u svom agregatnom stanju.

E sad, tamni materijal je verovatno mešavina organiskih jedinjenja koja su na planetu stigla sa kometama i asteroidima. Naučnici pretpostavljaju je da je taj organiski materijal potamneo izlaganjem snažnoj radijaciji na Merkurovoj površini što je moguće čak i kada se on nalazi u večnoj dubokoj senci kratera.

Naravno, organska jedinjenja i život su različite stvari, ali za astrobiologe je dragocen podatak o organskim jedinjenjma na Merkuru jer time dopunjuju svoju mapu razmeštaja i isporuke tih jedinjenja po Sunčevom sistemu.

Lawrence 3a-lg
Severni pol Merkura sa ucrtanim područjima vodenog leda. Credit: messenger.jhuapl.edu

VIŠE O OVIM ISTRAŽIVANJIMA MESINDŽERA


Neobična planeta Merkur

Jedna od najiznenađujućih činjenica o Merkuru je da površina ove planete i nije tako negostoljubivo mesto.

 Mesindžer - orbiter koji otkriva tajne Merkura

Članci o Messengeru


 


Komentari  

mmcc
0 #1 mmcc 04-12-2012 11:15
Dobar tekst A.Zorkića. Za mene je, ipak, termin "voda", kada se govori o drugim planetama sunčevog sistema, nešto kompleksniji. Recimo i na Marsu je pronadjena "voda", ali koja? Na Marsu je to, ako sam dobro shvatio, tzv. teška voda, slobodan naziv i za deuterijum oksid (D2O ili 2H2O). Teška voda nije otrovna, ali njena svojstva dovode do trovanja pa čak i umiranja loboratgorisjki h miševa.

Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži