Ako išta asocira na Japan to su zemljotresi i cunamiji. U petak 11. marta 2011. Japan je dobio najveći udarac u svojoj istoriji – bio je to Tōhoku povnodni zemljotres. Epicentar je bio70 km od obale na dubini od 29 km, a magnituda 9,1. Bio je to 4. najjači zemljitres koji je ikada registrovan na planeti. Tako je bio snažan da je pomerio Zemljinu osu!

z1

Pokret morskog dna je izazvao cunami s talasom visine 20-spratnice, koji je otišao 10 km u dubinu kopna i odneo desetine hiljada žrtava...

z2Zemljotres je pomerio čitav Japan (ostrvo Honšu) za 2,5 metra istočno, a Zemljinu osu za 10-25 cm, čime je povećao brzinu njene rotacije za 1,8 µs(milioniti deo sekunde) dnevno, a infratalasni zvučni talasi su izazvali poremećaj orbite satelita GOCE. U prvom trenutku, zemljotres je izazvao potonuće dela obale Honšua za 1 metar, ali se tri godine kasnije taj deo obale vratio.

Poginulo je preko 16.000 ljudi a srušeno preko 122.000 zgrada, dok je preko pola miliona proglašeno za oštećene. Bila je to najveća katastrofa u Japanu od bacanja atomskih bombi u Drugom sv. ratu. Oko 4,4 miliona domaćinstava na severoistoku Japana je ostalo bez struje a 1,5 miliona bez vode.

Da stvar bude gora, cunami je izazvao težak kvat (topljenje jezgra) tri nuklearne elektrane u Fukošimi, što je pogoršalo stanje ionako ranjenog Japana. Svetska banka je procenila materijalnu štetu od makar $235 milijardi, što je najskuplja prirodna katastrofa u istoriji.

Proračuni su pokazali da je japanski potres pomerio položaj ose Zemljine figure (osa oko koje balansira Zemljina masa[1]) za oko 17 cm u pravcu 133. stepena istočne dužine. Osu Zemljine figure ne treba mešati sa osom sever-istok; ona je pomerena za oko 10 metara. To pomeranje izaziva izvesno 'klaćenje' Zemlje tokom rotacije, ali ne i njen pravac u kosmosu – to mogu samo gravitacione sile Sunca, Meseca i planeta.

Radi poređenja, nakon prošlogodišnjeg potresa magnitude 8,8 u Čileu, Richard Gross iz Nasine laboratorije JPL, izračunao je da je potres skratio dužinu dana za oko 1,26 mikrosekunde a osu Zemljine figure pomerio za oko 8 cm. Sličan proračun je napravljen i nakon zemljotresa na Sumatri jačine 9,1 iz 2004. Osa se pomerila za oko 7 cm. Kako će neki pojedinačni zemljotres uticati na Zemljinu rotaciju zavisi od njegove magnitude, lokacije i nekih drugih detalja...

Gross kaže da, u teoriji, sve što redistribuira Zemljinu masu promeniće njenu rotaciju.

Zemljina rotacija se sve vreme menja ne samo usled zemljotresa, nego i mnogo većih efekata usled promena u atmosferskim vetrovim i okeanskim strujama. Gross objašnjava da se dužina dana produžava i skraćuje za oko milisekundu, odn. oko 550 puta više od promene koju je izazvao japanski potres. Položaj ose Zemljine figura se takođe sve vreme menja, za oko 1 metar godišnje, odn. oko 6 puta više od promene koji je izazvao japanski potres.

Gross kaže da, iako možemo da izmerimo efekte atmosfere i okeana na Zemljinu rotaciju, efekti potresa su, bar do sada, bili premali da bi bili izmereni. Izračunate promene u dužini dana uzrokovane potresima su mnogo manje od tačnosti sa kojom naučnici mogu danas da izmere promene u dužini dana. Međutim, budući da se položaj ose figure može da izmeri sa greškom od samo 5 cm, procenjeni pomak posle potresa u Japanu od 17 cm kod ose figure mogao bi da se izmeri umanjenjem rotacionih merenja za veće efekte atmosfere i okeana.

Gross kaže da promene u Zemljinoj rotaciji i osi rotacije izazvane zemljotresa ne utiču na naše dnevne živote. 'Te promene su savršeno normalne i dešavaju se sve vreme,' kaže on. 'Narod ne treba da brine o tome.'

z3
Tohoku zemljotres sa više detalja. Prikazani su hipocentri potresa magnituda veće od 5,0 u periodu 1964-2007. Hipocentar je početna tačka zemljotresaiz koje krenu seizmički talasi.

z4

 

[1]To se naziva polarnim kretanjem;to je periodično kretanje Zemljine ose rotacije u po njenoj površini. Naime, osa Zemljine rotacije teži, kao i osa žiroskopa, da zadrži svoju orijentaciju. Njeno pomeranje iznosi samo par metara. Uzroci pomeranja (wobble, klaćenje) delom su zbog kretanja u utrobi planete, delom zbog redistribucije vodene mase usled topljenja leda na Grenlandu, rasta lišća u sibirskim šumama, porasta saliniteta okeana, monsuna u kušnim šumama itd. Rezlikuje se od ose rotacije za par metara, i delimično je uzrokovano pomenutim 'klaćenjem' Zemlje. 

Draško Dragović
Author: Draško Dragović
Dipl inž. Drago (Draško) I. Dragović, napisao je više naučno popularnih knjiga, te više stotina članaka za Astronomski magazin i Astronomiju, a učestvovao je i u nekoliko radio i TV emisija i intervjua. Interesuje ga pre svega astronautika i fizika, ali i sve teme savremenih tehnologija XXI veka, čiji detalji i problematika često nisu poznati široj čitalačkoj publici. Izgradio je svoj stil, lak i neformalan, često duhovit i lucidan. Uvek je spreman na saradnju sa svojim čitaocima i otvoren za sve vidove komunikacije i pomoći. Dragovićeve najpoznatije knjige su "KALENDAR KROZ ISTORIJU", "MOLIM TE OBJASNI MI" i nova enciklopedija "NEKA VELIKA OTKRIĆA I PRONALASCI KOJA SU PROMENILA ISTORIJU ČOVEČANSTVA"

Zadnji tekstovi:


Dodaj komentar


Sigurnosni kod
Osveži