Milijardama godina u jezgrima zvezda poput Sunca atomi vodonika se u procesu fuzije spajaju u atome helijuma i dalje do atoma gvožđa. Kada se vodonik istroši zvezde postaju nestabilne, šire se i na kraju odbacuju svoje spoljašnje slojeve od kojih nastaju planetarne magline.
Jedna od zanimljivost na Mesečevom nebu jeste ogromni Zemljin disk, što lagano pluta po zvezdanom nebu. Njegov prečnik je 4 puta veći od prečnika Mesečevog diska koji posmatramo na Zemljinom nebu. Ako su po noćima pune mesečine pejzaži na Zemlji prilično dobro osvetljeni da čak može i da se čita, onda pri zracima pune Zemlje, sa diskom koji je 14 puta veći od Mesečevog, gore mora da je jako svetlo.
Podaci prikupljeni tokom misije Rozeta ukazuju na to da teorija o tome da je voda na Zemlju stigla preko neke komete možda ipak "ne drži vodu".
Naša planeta je prirodan izvor radio talasa na audio frekvencijama. Jedan online prijemnik u Nasinom najvećem centru, u Maršalovom kosmičkom centru u Alabami, u mogućnosti je da seprodukuje te pesme Zemlje tako da možemo i mi da ih čujemo.
Mislim, nije ovo pomračenje Meseca nevidljivo po sebi, nego će biti nevidljivo za nas koji živomo u Starom svetu. Ono će se sasvim lepo videti sa severa severne Amerike, sa Okeanije i sličnih zabačenih krajeva sveta. To je šteta jer će ovo pomračenje Meseca biti potpuno i pružiće lepe „krvave“ trenutke Havajcima, Kanađanima, Indijancima itd. Zašto „krvave“?
Povremeno tako zahvati epidemija medije pa pišu li pišu o nečemu, a da i ne znaju najbolje o čemu to pišu. Ovog puta se to odnosi na pomračenje Meseca koje je u člancima dobilo naziv Krvavi Mesec. A vest zapravo glasi: nećemo videti pomračenje Meseca, neće on biti krvav i nema ništa posebno u pojavi pomračenja Meseca. Sem što može biti veoma lepo, naročito ako je senka jaka i ako oboji Mesec lepim prelivima crvene.
Naučnici su konačno otkrili zbog čega gejzir Old fejtful u Jeloustounu u Americi izbacuje veoma vruću vodu i paru svakih 90 minuta, objavio je portal "Aur amejzing planet".
Od pamtiveka smo bili opterećeni njima. I danas nas plaše da će nam kad–tad doći glave. I pored velike erozije, na Zemlji imamo preko 160 ožiljaka od njihovih udaraca. Ovo je priča o jednom od njih.
Uoči Međunarodnom danu zaštite ozonskog omotača, Svetska meteorološka organizacija i Program UN za zaštitu prirodne sredine saopštili su da će veći deo ozonskog omotača biti obnovljen za najmanje četiri decenije
Sedele smo kod Brice Tamburice, kao i obično. Nedelja pre podne. Kafić, dušu dalo za pijuckanje kafe, onako natenane, pored reke. A Brica Tamburica je bio jedan sjajan lik u najboljim godinama, koji je, kao i svi mi u igri „trbuhom za kruhom“, krenuo od frizeraja, preko raznih poslova pa i svirke, do kafića.
