Vreme na Zemlji se određuje prema 24-časovnom ciklusu dan/noć u kojem se planeta jednom okrene oko svoje ose. Svaki dan traje približno 86 400 sekundi čemu je dnevno/noćni ciklus izuzetno dosledan uprkos činjenici da on realno redovno neznatno varira.

Snimljeno sa kosmičkog broda Galileo Galilej pri prvom preletu Zemlje 11. i 12.decembra, 1990.

Atomski časovnici kojima merimo protok vremena u neverovatno malim vremenskim intervalima, sve do milisikunde su doveli do otkrića da je okretanje planete promenljivije nego što se nekada mislilo. Tako je otkriveno da je Zemlja usporavala svoje okretanje postepeno do prošle godine, kada je počela da se okreće brže. Prošlog leta, 19. jula 2020. zabeležen je najkraći dan koji je za 1,4602 milisekundi kraći od standardnog. Planetarne naučnike to ne brine, oni znaju da postoje faktori koji utiču na planetin spin kao što su gravitaciono povlačenje Meseca, nivo snežnih padavina i erozija planina. Pojavom globalnog zagrevanja postavlja se pitanje da li topljenje snežnih i ledenih pokrivača može da podstakne Zemlju da se brže okreće. 

SVE JE FIZIKA Miša Bracić